Врањска Бања: Најтоплија бања у Европи

Био је ту смештен да би користио бањску терапију у некадашњем "Државном хотелу": изграђеном 1888, такозваном стационару или Заводу за рехабилитацију. Одатле, 1914. одлази на фронт, а након повлачења аустријске војске преко Саве поново се враћа у бању. Бањчани су га од милоште звали Чика Пера и радо се сећали његовог поштења и доброчинитељства. Припадници династије Обреновић такође су боравили у овој бањи.

До ове бање једноставно се стиже, налази се одмах поред новоизграђеног међународног коридора Е-10, на само шест километара, ауто-путем који води од Београда према Македонији и Грчкој. Од Града Врања удаљена је 10 километара.

Такође, до ове дестинације постоји могућност путовања и доласка железницом. Пруга у Врањској Бањи саграђена је 1886. год, пет година након изградње прве српске железничке пруге и две године од проласка првог свечаног воза на овој прузи, који се кретао брзином од 55км/сат. Садашња железничка станица у Врањској Бањи изграђена је после 1923. године, јер је претходна зграда порушена у земљотресу.

Од железничке станице до самог центра бање пролазите путем којим се некада пролазило кроз дрворед дивљих кестенова, с обе стране пута, засађених још 1888. године, у међувремену су засађени нови, и дрворед обновљен. Овај дрворед 1888. године засадили су затвореници нишког затвора. Растојање између дрвореда с обе стране пута одређено је тада на основу ширине два фијакера. Сада овде пролазите поред нових лепих кућа.

Уколико наставите према центру бање, пажњу вам привлачи некадашња "Вила Мозер" или зграда градске општине Врањска Бања, ову вилу изградио је 1887. године немачки индустријалац Бруно Мозер, себи за одмор, који је имао фабрику за прераду кудеље и често боравио у Врањској Бањи.

Са изградњом приватних хотела и механа у бањи као што су "Вила зора", ресторан "Босна", "Вила Балкан" започело се одмах по ослобођењу од турског ропства 1878. године.

Пажњу у бањи привлачи нам поред лепо уређеног парка са дивним јелама, смрекама, платанима, разнобојним цвећем и целокупан амбијент подножја планина, Великог Пештера и Бесне Кобиле који окружују бању, за које вам се чини да су тако близу вас, док су врхови планина на 1000 м.н.в. наизглед недостижни. Бања је у котлини, скривена и ушушкана између ових планина и брда, са занимљивим пределима и по томе је специфична.

У склопу лепо уређеног парка налазе се термални извори са температуром воде која износи 96 степена Целзијусових, док на појединим местима вода избија у виду прегрејане паре, температуре чак 111 степени Целзијусових. Сам састав воде садржи велики проценат сумпорних једињења од којих је најважнији водоник-сулфид, кога има у количини двоструко већој да би вода имала лековито дејство. То је оно што ову бању чини другачијом од осталих бања, као најтоплијом бањом у Европи.

Део из ТВ репортаже Лепоте Србије

Горан Цветковић, Данас