Беле покладе - Недеља праштања

Последња седмица пред Васкршњи пост назива се Бела недеља, по белом мрсу који се тада једе, а њен завршни дан су Беле покладе – најсвечаније и најраспрострањеније покладе у народу.

Беле покладе носе назив по Белој недељи, а познате су и као Велике, Завршне, Сирне или Проштене покладе, односно Проћка, јер је овај дан посвећен праштању свађа, увреда и неспоразума.

Обичај је да деца са породицама обилазе родитеље и сроднике, носећи им симболичне поклоне. Циљ је добити опроштај и са чистим срцем започети пост.

Беле покладе су празник заједнице – дан када се људи међусобно посећују, друже и чашћавају. У многим крајевима организују се обредне маскиране поворке, које домаћини радо дочекују и дарују. Обичаји се разликују од места до места: негде се пали велика ватра од сламе, позната као крлештица, негде се ватра прескаче или се њоме симболично терају зли духови.

У појединим крајевима играју се народне игре попут „мачке“, „лубачке“ или „паука“, а негде се приређује и шаљиво венчање са обавезно мушком младом. Млађи се маскирају у јунаке или страшна бића, са зубима од пасуља или кукуруза и брковима од вуне.

Весеље траје до поноћи, након чега почиње седмонедељни Велики пост.