Bele poklade - Nedelja praštanja

Poslednja sedmica pred Vaskršnji post naziva se Bela nedelja, po belom mrsu koji se tada jede, a njen završni dan su Bele poklade – najsvečanije i najrasprostranjenije poklade u narodu.

Bele poklade nose naziv po Beloj nedelji, a poznate su i kao Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade, odnosno Proćka, jer je ovaj dan posvećen praštanju svađa, uvreda i nesporazuma.

Običaj je da deca sa porodicama obilaze roditelje i srodnike, noseći im simbolične poklone. Cilj je dobiti oproštaj i sa čistim srcem započeti post.

Bele poklade su praznik zajednice – dan kada se ljudi međusobno posećuju, druže i čašćavaju. U mnogim krajevima organizuju se obredne maskirane povorke, koje domaćini rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od mesta do mesta: negde se pali velika vatra od slame, poznata kao krleštica, negde se vatra preskače ili se njome simbolično teraju zli duhovi.

U pojedinim krajevima igraju se narodne igre poput „mačke“, „lubačke“ ili „pauka“, a negde se priređuje i šaljivo venčanje sa obavezno muškom mladom. Mlađi se maskiraju u junake ili strašna bića, sa zubima od pasulja ili kukuruza i brkovima od vune.

Veselje traje do ponoći, nakon čega počinje sedmonedeljni Veliki post.