Данас је Ускрс по Грегоријанском календару

Београдски надбискуп Станислав Хочевар честитао је верницима предстојећи Ускрс и у ускршњој посланици оценио да је коронавирус задао ударац човеку, али и да је пандемија потврдила да смо сви једна јединствена породица свих народа, језика, боја коже и култура.

Ускрс је највећи хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. 

То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. пессацх) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 5. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Ускршња јаја

На Велики петак се фарбају јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв.Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде.

Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ ускршњи зец.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.