Марковић потурао лажне убице Ћурувије

"Када се почетком новембра 2000, док је Радомир Марковић био на челу ДБ-а, појавио досије „Ћуран“, којим је откривено како је Славко Ћурувија тајно праћен до самог тренутка убиства, тајна полиције је започела акцију прикривања трагова", каже извор „Блица“.

Акција „Симпо“, покренута у време кад је Раде Марковић био шеф ДБ, добила је назив јер је оперативац Д. Ч. Ц. тада био у Врању, где је и фабрика намештаја истог имена.

Појединим медијима анонимно је јављено да је убица Ћурувије извесни Д. Ч. Ц. Он је био оперативац ДБ-а који је у време убиства новинара, 11. априла 1999, био у Гњилану, одакле је родом. Откривено је да је након објављивања досијеа „Ћуран“ био стациониран у Врању и да је из Београда покренута акција његовог праћења „Симпо“.

"Циљ „Симпа“ је било убиство Д. Ч. Ц. Планирано је да се представи као фрустрирани Србин с Косова који је самоиницијативно убио новинара, а мртва уста не говоре", каже наш саговорник и додаје да је акција осујећена, а Марковић је смењен.

Касније, људи из ДБ-а су покушали да потуре да је Ћурувију убио Зоран Ристовић Прика, чије је тело откривено 4. јула 2001. у Кошутњаку. Ристовић је био „црвена беретка“ и његове убице још нису откривене.

Јово Ћурувија, брат убијеног новинара, каже да су њему више пута достављали имена наводних убица.

Стеван Баста, који је у време убиства Ћурувије био заменик шефа Трећег одељења Центра ДБ-а у Београду, сведочио је да су потурали лажне информације и о атентату на Вука Драшковића и да му је то наредио Милан Радоњић, који је осумњичен као организатор убиства Ћурувије.

Марковић се терети да је наредбодавац злочина, Ратко Ромић је био саизвршилац, а убица Мирослав Курак.