Маскирани, упали у кућу, искључили струју, мучили старце и отели им уштеђевину

Маскирани пљачкаши упали су 8. јануара око 2.15 сати у дом пензионисаних просветних радника у селу Крушје и отели им 1.100 евра и 18.000 динара. Старца су претходно везали и мучили три сата. Ударали су га бејзбол палицом, стављали му мачету под грло и пиштољ на слепоочницу да би им открио где чува уштеђевину.

- Тресак из дворишта ме је пробудио. Видела сам силуете. Изашла сам у ходник и следила се. Крај улазних врата је био маскирани човека. Светло нисам успела да упалим јер су разбојници искључили струју - сећа се Милица, која са супругом од 1991. живи у Крушју након што су се доселили из Босне.

И Живко је изашао у ходник. Напали су га.

- Оборили су ме и везали ми руке иза леђа. Имали су страшне маске. Уперили су ми батерију у очи и испитивали где држимо новац. Рекао сам им да сам пензионер, да примам 230 евра пензије. Нагласио сам да у новчанику имам само 120 евра и 18.000 динара. Нису поверовали. Говорили су: “Имаш ти паре, дао си под камату 800 евра”, што није било истина. Онда су ми ставили под грло мачету и запретили ми да ће ме заклати ако не кажем где је новац - прича Живко.

Један разбојник га је испитивао, а други је по кући тражио новац. Мучење је трајало око три сата.

- Претили су ми да ће ми сећи уши. Стављали су ми пиштољ на слепоочницу. Одбројавали су минуте када ће ме убити ако не кажем где су паре. Онда су почели да ме ударају бејзбол палицом - наводи Живко.

Мучење је прекинула Милица која је имала сакривено 1.000 евра за старост и дала их је разбојницима.

Али ни то им није било довољно. Наставили су да злостављају Живка, тражећи још новца.

Миловановићи кажу да су двојица разбојника имали саучеснике који су, у возилу, чекали напољу.

- Имали су воки-токи, преко којег су разговарали с неким напољу. Ословљавали су се са Роки и Рис. Чули смо да их ови споља пожурују јер су се бојали да ће их неко приметити - прича Живко.

- Покупили су нам мобилне телефоне, чоколаде и сва алкохолна пића из куће и - отишли. Али вратили су се после 10 минута да провере да ли смо се одвезали - прича Милица.