Ручном бомбом разнео себе и жену од туге за сином

Сви који су познавали Цвијетина и Анђелку тврде да Цвијетин никада није прежалио сина који је 1993. године погинуо у рату са свега 20 година. Имају још једног сина, свештеника који живу у Прокупљу.

- Тај други син покушавао је да добије парохију ближе оцу и мајци како би им био при руци. Нажалост, није успео и ево, затекла га је страшна вест - рекла је мештанка Станова.

Пустите ме да умрем

- Живели су сами. Он је у последњих пет година имао пет, шест можданих удара. Увек када би га одвели у болницу, говорио је зашто смо га довозили и да је требало да га пустимо да умре - каже рођака Јовића.

Тела су била разнета ручном бомбом, а нашао их је Цвијетинов брат неколико сати касније. Нико од комшија и рођака није чуо када је бомба експлодирала, вероватно због дебелих камених блокова од којих је кућа направљена.

Када је брат дошао пред њихову кућу да их обиђе, звао их је неколико пута, али се нико није одазивао. Тада је ушао унутра и затекао стравичан призор. Према изворима из истраге, бомбу је активирао Цвијетин.

- Муж је прво изашао из куће у намери да се убије. Међутим, тада је за њим потрчала жена у покушају да га одврати од те намере. Успела је да га наговори да се врати у кућу, али нажалост, муж је ипак активирао бомбу и обоје су настрадали на лицу места - каже извор из полиције.

Поред тела пронађена је још једна бомба. Комшије и родбина трагично настрадалих Јовића кажу да су се супружници добро слагали. Додају да је Цвијетин био болестан, али да није имао психичких проблема. Никада није био агресиван нити је било чиме наговештавао да ће дићи руку на себе или супругу.