Каћа је сањала модне писте

- Наша Каћа била је лепа као анђео, а такву је и душу имала. Сањала је да једног дана постане манекенка и да краси насловнице модних часописа. Свима је помагала. Увек је с осмехом пролазила кроз живот, чак и кад јој је било најтеже - кроз сузе је рекла Катаринина другарица Ана.

Након опела, испред цркве се формирала тужна колона. На челу су била Катаринина браћа од стрица. Уплакани дечаци држали су сестрину слику и крст с њеним именом. Неколико метара даље, иза сандука, руку под руку корачали су њени родитељи.

- Још нису свесни шта им се догодило. У суботу су испратили Каћу насмејану из куће. Рекла је да се брзо враћа. Два сата касније јавили су им да дођу по тело - прича уплакана рођака породице Стоичков.

У исто време, у кући Стојевих, Дејанова мајка Мирјана чекала је да њен старији син Марјан и муж Асен донесу ковчег с Дејановим телом.

- Јао, враћају га кући, злато моје! Само нека га врате мајци да га још једном загрлим, да умремо обоје - јецала је неутешна жена.

Док је стајала пред капијом, рођаци су придржавали Мирјану да се не сруши, а кад је аутомобил с телом стигао, мајка је почела да губи свест.

- Не, немогуће је! То није моје дете! Кажите ми да грешите, ако бога знате - понављала је сломљена жена грлећи сандук.

Ни Дејанов брат Марјан није могао да задржи сузе!

- Све смо изгубили! Иронија је што је Дејан целог живота возио опрезно, пазио је да не повреди ни себе ни друге, а погинуо је због туђе непажње!

Доброта га коштала живота

И Дејанове комшије имају само речи хвале за настрадалог младића. Кажу да је био златно дете, увек спреман да помогне другима.

- Завршио је школу за ауто-механичара, али никако није могао да нађе посао. Кобне вечери није хтео да иде за Алексинац, али га је Каћа замолила да је повезе до кафића на неку промоцију и та доброта коштала га је живота - испричао је један од комшија.