Летњи Аранђеловдан, слава малог Саборног храма у Нишу

Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.

Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.

Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама.

Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.

У народу, празник је познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују веру на овај дан забрањен скоро сваки рад.

Летњи Аранђеловдан је поред малог Саборног храма у Нишу и крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.