Новина: Ниш добија тужилаштво за борбу против корупције

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) у наредном периоду добиће четири нова регионална одељења, специјализована за борбу против корупције - у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

У тим одељењима радиће посебно едуковани тужиоци, којима ће финансијски форензичари помагати у кривичном гоњењу осумњичених за финансијски криминал и коруптивна кривична дела, док ће се за компликоване случајеве корупције, који захтевају посебно ангажовање, формирати "ударне групе" (таск форце-таск форсе).

Те структурне и органзационе промене у тужилаштву пратиће и измене Кривичног законика (КЗ) којима ће се увести осам нових кривичних дела против привреде и реформисати кривична дела против службене дужности, јер ће управо она бити у надлежности ТОК и четири посебна одељења.

"КЗ овде представља квалитетну муницију, док са друге стране органзиациона структура коју ћемо увести представља веома добро оружје одакле ће ова муниција бити пуцана", сматра државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

Он је у изјави за Тањуг напоменуо да ће ова "моћна структура омогућити не само да се ефикасно хапсе криминалци, већ и да им се одузима имовина, а тиме и спашава бруто друштвени производ земље".

Поменуте измене предвиђене су новим Законом о органзацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала и корупције који би Србија требало да усвоји ове јесени.

Државни секретар је напоменуо да тај закон представља конкретизацију Стратегије истрага финансијског криминала, коју је прошле године усвојила Влада Србије и као испуњавање обавеза из Поглавља 23.

Преко тог закона, како је навео, Србија први пут приступа борби против организованог криминала и корупције на свеобухватан начин повезујући полицију, јавног тужиоца, суд и бројне друге државне органе релевантне за борбу против организованог криминала и корупције.

Илић је указао да ће четири посебна одељења тужилаштва бити задужена за кривично гоњење највећег броја кривичних дела корупције у земљи, док ће се корупцијом на "највишем нивоу" и даље бавити ТОК.

Указујући да ТОК и четири регионална центра неће радити као до сада, државни секретар је навео да ће они применити нову методологију и нови приступ раду.

"У оквиру ТОК и четири регионална центра постојаће службеници за везу задужени за ефикасну сарадњу и размену информација са другим државним органима. Више од 20 других државних органа даће своје официре за везу са тужилаштвима и преко њих ће проток информација ићи много брже и квалитетније", указао је Илић.

Према Нацрту закона, обавезу да одреде службеника за везу имаће Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности.

Такође, ту обавезу имаће и Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке.

Илић је такође указао да је од најзначајних новина коју предвиђа будући закон "ударна група" коју ће формирати тужилац за компликоване предмете у којима бити потребно разменити велики број информација и имати сталан приступ свим актерима укљученим у гоњење.

"Ако се ради о неком кривичном делу корупције на југу Србије - ударну групу ће формирати посебно одељење чије је седиште у Нишу. У зависности од случаја на којем се ради и конкретног задатка, у саставу групе наћи ће се поред полиције и тужилаштва и запослени у државним и другим органима (на пример катастра или Агенције за борбу против коруоције)... сви они ће седети за једним столом и у реалном времену размењивати информације", навео је Илић.

На тај начин ће се, како је нагласио, брзо прибављати квалитетни докази који могу ваљано да буду презетновани на суду.

Илић је истакао да ће у ТОК и четири регионална одељења бити стално запослени финансијки форензичари.

То су, како је навео, стручњаци који веома добро разумеју токове новца и могу да кроз папире виде да ли је било кршења прописа, криминала...

"Они ће као саветници помагати јавном тужиоцу да донесе одлуку да ли да крене у поступак и помагати му да прибави што квалитетније доказе и да на суду те доказе презентује", напоменуо је Илић.

Овај закон требало би да се нађе пред посланицима Народне скупштине на једном од заседања ове јесени.

Након усвајања закона, Републичко јавно тужилаштво и други надлежни органи определиће који ће се тужиоци наћи у посебним тужилаштвима.

Илић очекује да то буду најискуснији тужиоци из постојећих виших јавних тужилаштава и млађи тужиоци из основних јавних тужилаштава који показују способност и афинитет да се баве, како је навео, том најтежом области корупције и организованог криминала.

Изабрани тужиоци ће проћи специјалну - унапређену обуку на Правосудној академији у току идуће године, а почетак њихог рада очекује се крајем 2017. или почетком 2018. године.