Осми март - Међународни дан жена

Многе жене, аступале су идеју већих женских права. Ипак, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909.у Сједињеним Америчким Државама, након декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке.

Исте године организована је Међународна конференција жена социјалистичке Друге интернационале. Инспирисана америчким делањем поводом овог питања, Немица Луиз Циц предложила организовање Међународног дана жена.

Како она није била у стању да своје идеје спроведе у дело, иницијативу за тај празник преузела је немачка феминисткиња и комунисткиња Клара Цеткин (1857—1933). Цеткинова се борила за права жена од 1889, а предлог је јавно изнела тог августа у народној кући, данас познатој као Унгдомсхусет. Прво обележавање дана било је 18. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, док су га обележиле многе демонстрације уз феминисткиње широм Европе. Овај празник је прихваћен у свим социјалистичким земљама након што је Александра Колонтај убедила Лењина да овај празник прихвати као државни. Ту праксу је преузела и послератна СССР и њене савезнице (укључујући и СФРЈ).

Као Међународни дан жена, осми март (по први пут тачно одређени датум), прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге. Обично се прославља даривањем жена цвећем.

Почеци прослављања овог дана имали су јасну политичку боју, што сведочи и приложена разгледница која се продавала у СССР. Тако на њему пише: Осми март је дан побуне радних жена против кухињске робије. Реци НЕ угњетавању и празнини духа рада у домаћинству. Ипак, мотиви су касније измењени, па су за наредне године коришћене слике мимозе, совјетске женске биљке. Уз то је у свим државама нестала политичка нота, те Дан жена више није искључиво празник за комунисте.