"Беседе у Зоранову част" у Лесковцу

Тема овогодишњег такмичења је цитат Зорана Ђинђића "Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма".

Квалификациони циклус такмичења наставља се у четвртак, 9. фебруара 2012. у Лесковцу.

Квалитет беседе, оригиналност извођења, јасност поруке и реакцију публике оцењиваће стручни жири у следећем саставу:

*Тамара Трипић, секретарка Демократске странке
*Тања Њежић, новинарка листа "Блиц"
*Горан Ћирић, генерални директор ЈП ПТТ Србија
*Саша Стојановић, писац
*Слободан Коцић, градоначелник Лесковца

Такмичење ће бити одржано у сали Лесковачког културног центра (Широка чаршија), Булевар ослобођења бр. 101, са почетком у 18 часова.

Промовишући вредности модерне и европске Србије које је дефинисао управо др Зоран Ђинђић, желимо да омогућимо младим људима, без обзира на њихову страначку, националну, верску или полну припадност, да искажу своје лидерске потенцијале и унапреде вештине беседништва.

Демократска странка и Фондација др Зоран Ђинђић позивају све заинтересоване да се пријаве за учешће на квалификационим такмичењима у другим градовима.

Више информација на: беседниство@дс.орг.рс или на Фацебоок и Тwиттер налозима.

Регионална квалификациона такмичења биће одржана и у Кикинди, Краљеву, Зрењанину, Ужицу, Врању, Београду, Суботици, Свилајнцу и Сремској Митровици.

Победници и победнице регионалних квалификација одмериће снаге у полуфиналу, а по четворо првопласираних са полуфиналних такмичења бориће се својим беседничким вештинама на финалном такмичењу 12. марта 2012. у Београду.

Ђинђићева дела да се не забораве

Први споменик покојном премијеру Зорану Ђинђићу, дело академског вајара Здравка Јоксимовића из Београда,налази се у Прокупљу где живи мајка покојног премијера Мила Ђинђић.

Према речима аутора вајара Здравка Јоксимовића, испружена премијерова рука представља идеје и визије за којима је ишао.

Спортска хала у Прокупљу такође носи име покојног премијера.

БИОГРАФИЈА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Зоран Ђинђић је родјен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године. У периоду од 1977. до 1990. године боравио је у Немачкој на више универзитета и института друштвених наука - Констанц, Бон, Франкфурт. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу где је радио као асистент.

Један је од оснивача Демократске странке у којој је у септембру 1990. године изабран за председника Извршног одбора, а у јануару 1994. за председника те странке. За председника странке је још биран два пута, на ванредној скупштини Демократске странке 18. јула 1998. и на на редовној скупштини странке 27. фебруара 2000.

Био је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива Народне скупштине Републике Србије и Вецу република Скупштине СРЈ.

Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997. године, испред коалиције "Заједно" која је на локалним изборима 1996. однела победу у више градова у Србији. Са функције градонацелника смењен је 30. септемра 1997. године. За његову смену гласали су одборници СПО, СПС и СРС.

У судском спору са председником Владе републике Србије Мирком Марјановићем, 20. септембра 1996. осудјен је на 4 месеца затвора, условно на две године. Врховни суд Србије 9. јула 1998. преиначио је пресуду и изрекао нову у којој је осудјен на 7 месеци затвора, условно на 3 године.

У јуну 2000. Ђинђић је прузео функцију координатора у СЗП, а потом постао и шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање ДОС-а за изборе који су одржани 24. септембра 2000. На тим изборима Ђинђић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ.

За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000.

Ђинђић је председник Организационог одбора 12. Светског купа у ватерполу 2002.

Амерички недељник "Тајм" у септембру 1999. године уврстио је Ђинђића међу 14 водецих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. у области политике.

Ђинђић је августу 2002. године у Прагу примио награфу Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Награда се додељује сваке године за допринос спровођењу демократских и економских реформи у Централној и Истоцној Европи.

Аутор је књига: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава". Био је главни и одговорни уредник цасописа "Тхеориа", гласила Филозофског друштва Србије.

Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.