Двери Ниш у акцији директне куповине од произвођача вишње са њихових имања

Саопштење преносимо у целости. .

Поред куповине најбоље светске вишње по нижим али фер ценама, чланови Двери Ниш и један број грађана Ниша који су се прикључили акцији, помагали су произвођачима у селу Градиште у берби вишања, а и откупљивали количине које су сами убрали.

И ове године, као и готово сваке претходне произвођачи вишања су се суочили са правом уценом од откупљивача, како због цене која је испод производних трошкова, тако и због предаје тона вишања без исплате и без унапред познате цене. Секретаријат за пољопривреду а ни два министарства која се селом и пољопривредом баве, нису произвођачима најбоље светске вишње пружили било какву помоћ, нити су гарантовали откупну цену, као што Општинна Мерошина годинама није обновила уништене и опљачкане хладњаче.

Иако је најављивано да ће откупна цена вишања бити 70 динара за килограм, она је пред бербу пала на 40 динара по килограму. И ове године произвођачи вишање имају велике губитке, јер овако ниска цена не покрива ни основне трошкове – бераче који наплаћују 20 динара по килограму, најскупљу нафту, хемијске препарата и ђубриво. Због тога се на многим имањима већ секу стабла пуна рода и уништавају вишегодишњи воћњаци.

Овако ниску цену формирале су локалне хладњаче и откупљивачи за потребе прерађивачке индустрије воћа у Србији. У овом моменту у мерошинском крају постоје две хладњаче у – Фрипак, потпуно девастирана и неупотребљива, урасла у коров и без запослених док је хладњача у Александрову, која такође не ради, продата новом власнику за цену од 200 хиљада евра , што је цена упола мања од вредности земљишта на коме се хладњача налази.

Ни локална власт у Нишу , ни Секретаријат за пољопривреду нису учинили ништа да помогну произвођачима који економски пропадају из године у годину, и уништавају засаде најбоље светске вишње. Уместо тога Град Ниш је објавио Конкурс за избор корисника средстава Буџетског фонда за пољопривреду и рурални развој града Ниша за 2022. годину којима се подстичу „локалне стратегија руралног развоја. У оваквим условима Двери Ниш постављају питања:

Због чега се за питања од стратешког значаја за рурални развој субвенционирају појединачни пројекти?

Зашто се Секретаријат за пољопривреду не огласи по питању откупне цене вишања, имајући у виду да њихова производња и берба ангажује и радну снагу из нишких општина?

Због чега општина Мерошина деценијама није оспособила хладњаче, већ их је оставила да пропадају, или да се продају по багателним ценама, уместо да другим моделима улагања у прерађивачке капацитете омогући поштен откуп од произвођача и заштити их?