Коме угодити - део опозиције тражи да недеља буде нерадни дан, грађани подељени?!

Српски покрет Двери Ниш тражи нерадну недељу и у приватном сектору..

Са друге стране, бројни запослени прихватају рад недељом, али траже да се тога дана увећано плати и да то треба да регулише држава.

Потрошачима сигурно не смета рад продавница и занатлија недељом, јер се добро сећају, не тако давних времена, када хлеб после 11 сати није могао да пронађе.

Тешко је помирити та два виђења, које само инструмент државе може да регулише.

Саопштење ДВЕРИ преносимо у целости

На састанку са посланичком групом Двери, уочи формирања Народне скупштине, председник Републике Александар Вучић одбио је предлог Двери о увођењу нерадне недеље и у приватном сектору, а прексиноћ су грађани Србије могли да чују и познате пренаглашене изјаве, попут оних : „Не дам, док сам жив! , „Ко сме да забрани људима да раде недељом? или „Ко хоће може да умре за машином!...“.

Супротно од овог става нерадну недељу сматрамо делом основног права на недељни одмор који традиција, култура и вера наших грађана вековима сматрају даном када се човек посвећује Богу, себи, породици и пријатељима. Недељом се породица окупља, негују се породичне вредности, а нерадна недеља питање је здравља и равнотеже породичног, приватног и пословног живота запослених . Због тога ћемо и у Парламенту тражити измену закона и прописа који омогућавају послодавцима да недељу прогласе уобичајеним радним даном. У прилог недељи као нерадном дану говори и то да је већина европских земаља, као и земље у окружењу већ увеле недељу као нерадни дан, али и многи економски, радно-правни, демографски и култулорошки разлози.

Од како је 7.марта 321.год. први хришћански император, Нишлија Константин Велики по први пут у историји прогласио недељу нерадним даном, омогућивши тако хришћанима да недељом одлазе у цркву, недеља као нерадни дан постала је цивилизацијски стандард. Поред земаља у региону које су потпуно или у области трговине увеле недељу као нерадни дан, попут Северне Македоније, Црне Горе и Словеније, а покушавале да је уведу Хрватска и Босна и Херцеговина, недељом не раде ни радници великог броја европских земаља, попут Белгије, Кипра, Чешке, Француске, Немачке, Мађарске, Исланда, Луксембурга, Холандије, Шпаније, Пољске, Велике Британије, као и Турске и Грчке са различитим моделима и изузецима у зависности од туристичких подручја појединих земаља. У већини ових земаља, у законом предвиђеним изузецима за рад недељом послодавци исплаћују дуплиране дневнице, па чак и дневнице увећане два пута, уз право на слободан дан у току радне недеље.

Недопустив је однос већине послодаваца у Србији који запосленима одређују да раде не само недељом, већ и и у дане државних и верских празника, попут Дана државности, Бадњег дана и Ускрса, показјући тако непоштовање према и према држави и према религиозним осећањима и потребама запослених. У делатности трговине у Србији ради око 200 хиљада људи, од тога је 80% жена које су мајке или будуће мајке које раде за минималну зараду и које недељу не могу да проведу са својим породицама. Иако трговина не захтева да се ради без прекида ове жене, често и самохране мајке са минималним платама не могу недељом да остављају децу у вртиће, па им је због рада недељом не само веома тешко да негују и васпитавају децу , већ и да заснују породицу. У земљи са огромним демографским проблемима, са становништвом у коме 100 хиљада људи годишње више умре него што се роди, и још 100.000 младих и највиталнијих људи оде у емиграцију, рад недељом јесте огроман проблем. Како је мањак радне снаге већ изражен не само у трговини већ и у производњи увођење обавезне нерадне недеље подигло продуктивност. Не само да не би дошло до отпуштања већ би долазило до ангажовања нових запослених, поготову у трговини јер би притисак на велике трговнске ланце , веома брзо, чим потрошачи стекну навике, постао већи осталих дана у недељи.

И економски, и радно-правни и морални и демографски и разлози очувања породице и вођења адекватне породичне политике, али и религиозни и културолошки разлози говоре у прилог увођења недеље као нерадног дана. Како би недеља и у приватном сектору постала нерадни дан, посланичка група Двери ће предложити Народној скупштини измену радно-правних закона и прописа о трговини а у складу са својим социјално-економским програмом „За државу која брине“.