„Замрзавање“ банкарских накнада не може да заштити презадужене грађане

Саопштење преносимо у целости..

Мере Народне банке Србије ће у наредних годину дана спречити банке да повећавају цене својих услуга, а банке које су накнаде за платне услуге већ повећале ће од 1.септембра ове године морати да их умање за 30% или да их врате на ниво од пре 1.јануара 2022.год. Цене накнада биће практично „замрзнуте“ у наредних годину дана, а и прописан је основни минимални „пакет“ платних рачуна, чија цена неће моћи да буде виша од 150 динара. То, међутим, није довољно да се заштите презадужени граћани Србије који банкама дугују 11,75 милијарди евра а преко 5 милијарди евра за готовинске кредите – „кеш“ кредите и „дозвољени минус“. Са друге стране, банке су по основу накнада и провизија само у првих пет месеци 2022.год. имале приход од 226 милиона евра, што је готово 30% више у односу на прошлу годину. Док су гражани све сиромашнији приходи банака су све већи.

Док су банке свој профит повећавале, грађани су сиромашили али не због накнада на банкарске услуге, већ због највећих камата у Европи, пре свега оних на прекорачење по текућем рачуну тзв. „дозвољени минус“, помоћу кога презадужени грађани Србије састављају крај са крајем и улазе у све веће дужничко ропство. Нема финансијске стабилности са презадуженим становништвом које због сервисирања својих дугопва не може да задовољи основне животне, прехрамбене и енергетске потребе. Камата на дозвољено прекорачење по текућем рачуну у јуну месецу је у просеку иозносила 30% , а разлике у каматама између банака су огромне и необјашњиве. Каматне стопе се крећу од 33,79% камате за дозвољено прекорачење код Еуробанк Директна банке и 33,64% код Моби банке, до 9,73% код Прокредит банке. Камата за тзв. „недозвољени минус“ је преко 50% (Моби банка) док Про Кредит банка недозвољено прекорачење наплаћује 11,21%.

Стога, упућујемо поновљени захтев Народној банци Србије да постави „коридоре“ и ограничи каматне стопе на „дозвољени минус“ које су највеће у Европи а које плаћа најсиромашније становништво у Европи. Поред тога, тражићемо увођење додатног пореза, како за банке и друге финансијске институције, тако и за све компаније које су у време велике кризе и огромног осиромашења становништва оствариле екстрапрофите.