Преподобна мати Параскева - Света Петка

Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989—996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу, живећи строгим аскетским животом, где се ради Христа подвизавала све до своје старости. У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. После повратка, поживела је још две године. Верници су је сахранили по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни Хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле их бугарски цар Јован Асен 1238. године пренесе у Трново, да би биле пренете у Влашку након пада Бугарске под Османлије. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице мошти су пренете у Београд. Кад је Сулејман I 1521. године освојио Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке. На молбу молдавског господара Василија 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану).

Широм наше земље налази се и велики број извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Српска православна црква је слави 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару

Свету Параскеву српски народ обично зове света Петка, а у српским приморским крајевима „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале такође и у Београду. Такође је позната и као „Петка Трновска“, јер су јој мошти биле у Трнову.

Њене чудотворне мошти, иначе, током времена преношене су више пута – у Трново, Цариград, Београд. Од 1641. године почивају у румунском граду Јаши.

Света Петка се по броју свечара налази на шестом месту на листи највећих српских слава.

У нашој земљи има око 250 цркава посвећених Светој Петки, у чијој близини се најчешће налазе извори за које се тврди да су лековити.

На овај дан дешавала су се велика чуда. По обичајном календару, данас се не пере веш, не шије, нити ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.

Честа је крсна слава која ће се ове године обележити у специфичним, пандемијским околностима.