Погледајте Тротере из Прокупља: Енглези су нам преотели славу

У шали често кажу да су им Енглези преотели славу и да су према њима осмислили “Мућке” . Не само да носе презиме познатих јунака, већ и личе на њих. Славко Тротер је пљунути Дерек Тротер: нижи је, пунији, отворенији, увек расположен за причу и дружење, стално има неку “жваку”. Као некадашњег начелника прокупачког СУП-а, сви га у овој средини познају.

Миодраг је, висок и мршав, као и Родни. Поприлично је повучен, рекло би се стидљив, и радо препушта брату да води главну реч. Додуше, не мућкају на послу, али умеју да “зачине” све што ураде. Како нам је испричао Славко, њихов покојни стриц Стефан увек је добро знао да искарикира реалност, па су га сви повезивали са Дел Бојем. На једној свадби читао је списак поклона. Све је тако “китио”, да је на крају и најобичнији тигањ представио као највреднији поклон. Ту склоност наследио је и Славко, који увек уме да орасположи.

Он и Миодраг потичу од Антоњија, Стефановог рођеног брата. Њихове куће у Новој Божурни су увек испуњене смехом, гостима и отворене за све.

- Тротери су италијанска породица која се на овом простору населила 1881. године. Дошли смо из Румуније, где су се прво из Италије трбухом за крухом наши преци настанили. Тек пре пар година сазнали смо да смо се у Италији презивали Батист – почиње своју причу Славко.

Он додаје да су се у Нову Божурну поред Тротера доселиле још две италијанске породице: Норо и Дакорте, али су се после неког времена вратиле.

- Ми смо остали и раширили се по Србији. Тренутно у Новој Божурни има шест Тротер породица које живе, а остали су у Прокупљу и осталим градовима по Србији. Укупно је у Србији 100 породица Тротер – наглашава Славко.

Он подсећа да њихово презиме на енглеском значи светски путник, а на француском трчати, јурити, што много говори и о самој породици. Причајући о својим прецима, Славко објашњава да Тротери никада нису водили рачуна о верским разликама и националној припадности. Јели су све што им се свиђало, без обзира на то о којој кухињи је реч, а славе и католичке и православне празнике.

- Тако је и данас. Мој син Ивица крштен је у прокупачкој православној цркви Свети Прокопије и за крсну славу узео је Светог Стефана, јер се тако звао мој покојни отац. Прослављамо је у овој кући. Славимо и сеоске литије, други дан Свете Тројице. У нашој кући обележавамо и католички Божић и Васкрс – објашњава Славко.

Од 80 метана села, чак 50 носе презиме Тротер, па је ово најпознатија породица у селу. Ипак у Новој Божурни су се настанили и Словаци, Срби, Црногорци и Роми. Без обзира на разлике, сви у селу живе као једна душа, која празнује све и поштује различитост.