До крова Африке са три бај-паса

Док би многи други на његовом месту клонули и дане проводили у постељи, он је само два месеца после операције у болници "Драгиша Мишовић" на Дедињу, где су му 2003. године уграђена три бај-паса, кренуо у "освајање" километара у градским и другим оближњим алексиначким излетиштима, али се ту није зауставио...

Убрзо се сврстао и међу господаре планинских врхова Јужне Америке, Азије, Африке и Европе, пишу "Вечерње новости".

"После операције нисам стрепео за живот бројећи преостале дане. Наставио сам да живим сасвим нормално, као да се ништа није догодило. Кренуо сам у редовно пешачење. Мало-помало, повећавао сам километражу, док се није усталила између пет и десет километара свакодневног, јутарњег, брзог хода, без обзира на временске прилике", прича Ристић.

После обављених тестова физичке спремности, овај успешни приватни предузетник, који је године проводио седећи у канцеларији и аутомобилу, пошао је у нове изазове. Поред наших планина, за почетак се опробао и на онима у Италији, Француској, Шпанији, а онда кренуо у нове изазове.

Тако је са своја три уграђена бај-паса, маја 2005. године, Синиша почео да се "ломата" по врлетима Јужне Америке, попевши се на врх Паломани пасо (5.200 метара) на Андима, да би октобра исте године досегао висину Чукунг Рија (5.100 метара) на Хималајима. У првом случају био је члан експедиције београдске "Победе", а у другом "Високогораца Србије".

У јануару 2006, такође са другарима из "Победе", попео се на кров Црног континента, Ухуру Пик (5.895 метара), највишу тачку Килиманџара, и победнички ускликнуо на локалном свахили језику: "Џамбо (добар дан) Африко!"

Али, ту није био крај Синишиних пустоловина. Од 5. јануара до 1. фебруара прошле године, са члановима експедиције "Радник" из Београда, "прошетао" се од Атлантика до Пацифика, од андских вулканских врхова до извора Амазона.

У свој дневник уписао је и боравак у Еквадору, где је на вулканском врху Котапакси стигао до висине од 5.897 метара, као и у Перуу, Колумбији и Бразилу.

Прави доживљај је тек уследио: петодневна пловидба бродом мистериозним Амазоном. Стартовало се у Икатосу, у Перуу, а после 1.610 пређених километара, последња дестинација је била Манаус у Бразилу. Успутна стајања, пролазак кроз прашуму, сусрети са Тихим океаном, домороцима Индијанцима...

"У знак пажње, домороци су нам плесом пожелели добродошлицу, са њима смо пробали крокодилско месо са скаре, као и ражњиће од банане, а специјалитети од рибе су посебна прича", каже он.

Овде, наравно, авантурама није крај. Јер, спрема се Синиша за нова путовања и нове доживљаје...

Синиша у младости није имао никакво искуство у планинарењу. Због добрих припрема и правилно спроведене аклиматизације пред освајање врхова, ниједанпут после операције није био у здравственој кризи.

Многе колеге из експедиција су га често одвраћале од пута, гледајући с неповерењем у њега, а испоставило се да су углавном заостајали за њим.

Оно на шта је Ристић највише поносан јесте чињеница да заједно са њим, сваког јутра, са платоа испред Дома културе у Алексинцу, на пешачење од најмање пет километра креће све више његових суграђана, свих узраста, инспирисаних успесима које је постигао.