Do krova Afrike sa tri baj-pasa

Dok bi mnogi drugi na njegovom mestu klonuli i dane provodili u postelji, on je samo dva meseca posle operacije u bolnici "Dragiša Mišović" na Dedinju, gde su mu 2003. godine ugrađena tri baj-pasa, krenuo u "osvajanje" kilometara u gradskim i drugim obližnjim aleksinačkim izletištima, ali se tu nije zaustavio...

Ubrzo se svrstao i među gospodare planinskih vrhova Južne Amerike, Azije, Afrike i Evrope, pišu "Večernje novosti".

"Posle operacije nisam strepeo za život brojeći preostale dane. Nastavio sam da živim sasvim normalno, kao da se ništa nije dogodilo. Krenuo sam u redovno pešačenje. Malo-pomalo, povećavao sam kilometražu, dok se nije ustalila između pet i deset kilometara svakodnevnog, jutarnjeg, brzog hoda, bez obzira na vremenske prilike", priča Ristić.

Posle obavljenih testova fizičke spremnosti, ovaj uspešni privatni preduzetnik, koji je godine provodio sedeći u kancelariji i automobilu, pošao je u nove izazove. Pored naših planina, za početak se oprobao i na onima u Italiji, Francuskoj, Španiji, a onda krenuo u nove izazove.

Tako je sa svoja tri ugrađena baj-pasa, maja 2005. godine, Siniša počeo da se "lomata" po vrletima Južne Amerike, popevši se na vrh Palomani paso (5.200 metara) na Andima, da bi oktobra iste godine dosegao visinu Čukung Rija (5.100 metara) na Himalajima. U prvom slučaju bio je član ekspedicije beogradske "Pobede", a u drugom "Visokogoraca Srbije".

U januaru 2006, takođe sa drugarima iz "Pobede", popeo se na krov Crnog kontinenta, Uhuru Pik (5.895 metara), najvišu tačku Kilimandžara, i pobednički uskliknuo na lokalnom svahili jeziku: "Džambo (dobar dan) Afriko!"

Ali, tu nije bio kraj Sinišinih pustolovina. Od 5. januara do 1. februara prošle godine, sa članovima ekspedicije "Radnik" iz Beograda, "prošetao" se od Atlantika do Pacifika, od andskih vulkanskih vrhova do izvora Amazona.

U svoj dnevnik upisao je i boravak u Ekvadoru, gde je na vulkanskom vrhu Kotapaksi stigao do visine od 5.897 metara, kao i u Peruu, Kolumbiji i Brazilu.

Pravi doživljaj je tek usledio: petodnevna plovidba brodom misterioznim Amazonom. Startovalo se u Ikatosu, u Peruu, a posle 1.610 pređenih kilometara, poslednja destinacija je bila Manaus u Brazilu. Usputna stajanja, prolazak kroz prašumu, susreti sa Tihim okeanom, domorocima Indijancima...

"U znak pažnje, domoroci su nam plesom poželeli dobrodošlicu, sa njima smo probali krokodilsko meso sa skare, kao i ražnjiće od banane, a specijaliteti od ribe su posebna priča", kaže on.

Ovde, naravno, avanturama nije kraj. Jer, sprema se Siniša za nova putovanja i nove doživljaje...

Siniša u mladosti nije imao nikakvo iskustvo u planinarenju. Zbog dobrih priprema i pravilno sprovedene aklimatizacije pred osvajanje vrhova, nijedanput posle operacije nije bio u zdravstvenoj krizi.

Mnoge kolege iz ekspedicija su ga često odvraćale od puta, gledajući s nepoverenjem u njega, a ispostavilo se da su uglavnom zaostajali za njim.

Ono na šta je Ristić najviše ponosan jeste činjenica da zajedno sa njim, svakog jutra, sa platoa ispred Doma kulture u Aleksincu, na pešačenje od najmanje pet kilometra kreće sve više njegovih sugrađana, svih uzrasta, inspirisanih uspesima koje je postigao.