Ево колики је број пацијента на листи чекања за операције

Нишлија Сретен Илић (75) готово годину дана чека да стигне на ред за операцију катаракте. Нада се скором позиву јер се плаши да не ослепи.

- Чекам од априла. Видео сам да је клиника добила најсавременији апарат и надам се да ћу ускоро да добијем ново сочиво на десном оку. Чуо сам да сада оперишу више болесника и да редовно добијају сочива. Код приватника то кошта скоро 100.000 динара - прича Илић.

Илић је један од 72.174 пацијента на листама чекања за 13 врста прегледа и операција. У Србији се најдуже чека на операцију катаракте, али и на дијагностичке прегледе - снимања магнетном резонанцом или скенером, као и за поједине операције на срцу, уградњу кука и колена.

Набавка скенера

У Министарству здравља кажу за "Блиц" да је у протеклих годину и по дана бољом организацијом посла смањен број људи који чекају прегледе и операције, јер је 2014. године, када је Златибор Лончар постављен за министра, на листама било 3.000 пацијената више него данас. Такође, тврде да је смањење и веће "јер се неки пацијенти воде у више установа на листама".

За ову годину планирали смо додатна средства за набавку опреме, пре свега магнета и скенере, тако да и у овој области треба очекивати бољу ситуацију Министарство здравља

- Решени да се са проблемима изборимо, министар Лончар је именовао координаторе за све области у којима постоје листе чекања. Да бисмо постигли још боље резултате, неопходно је улагање у обнову и набавку опреме која је дотрајала или недостаје. Велики посао је већ урађен набавком четири линеарна акцелератора, а у плану је набавка још најмање шест апарата из кредита Светске банке, што би са она три који би требало да буду пуштени у рад у Каменици, трајно решило питање листа чекања за зрачење. За ову годину планирали смо додатна средства за набавку опреме, пре свега магнета и скенере, тако да и у овој области треба очекивати бољу ситуацију - обећавају у Министарству здравља.

Операције на оку

Најболнија тачка су, ипак, интревенције на оку, на коју чека скоро 30.000 људи. Проф. др Миленко Стојковић, директор Клинике за очне болести у КЦС, каже за "Блиц" да Србија нема довољно хирурга који знају да раде ове операције.

- Многи центри у Србији готово да не раде ниједну операцију катаракте годишње, а њихов број пацијената се прелива нама. Имамо 22 центра и они би морали да раде макар 1.000 операција годишње, а дешава се да не ураде ни 100 сви заједно. Решење за Србију је да се хирурзима који раде енорман број операција омогући допунски рад уз додатну накнаду - каже проф. др Стојковић.

Др Стојковић упозорава да Србији фале још три офталмолошке болнице које ће радити само катаракте.

Људи иду у приватне клинике, а приватнике треба укључити у систем да раде под истим условима са државним болницама

Проф. др Миленко Стојковић

- Људи иду у приватне клинике, а приватнике треба укључити у систем да раде под истим условима са државним болницама. То смо предложили министру здравља - каже др Стојковић.

У Министарству здравља кажу да су свесни овог проблема и кажу да "то више неће моћи тако".

- Упутићемо свим установама које имају капацитете за ову врсту интервенција директиву за прописивање месечног плана операција. Уколико и тада буде велики број грађана на чекању за офталмолошке интервенције, размотрићемо и укључивање приватних клиника - кажу за "Блиц" у Министарству.

Извор: Блиц