Нема опасности од обољевања од листериjе

Oна jе гостуjући на РTС-у рекла да се листериjа преноси на човека искључиво конзумирањем хране коjа jе контаминирана бактериjом, а да jе она присутна у води, земљишту, а врло цесто и код животиња.

"Све врсте хране могу да буду извор заразе, а код здравих особа листериjа не може тако да се развиjе као код стариjе популациjе коjа jе подложниjа", рекла jе Грбић.

У Србиjи се, како jе рекла, годишње региструjу спорадични случаjеви обољевања.

Oна jе навела да су класицни симптоми за заразу листериjом висока температура, укочен врат, а тежи симптоми могу бити болови у мисисићима, што указуjе на тешку клиничку форму и тада би требало затражити помоћ лекара.

Потенциjални преносници листериjе могли би да се нађу у месу, месним прерађевинама, непастеризованом млеку, сировоj риби, неким сиревима...

Говорећи о вирусу Западног Нила, Грбић jе рекла да степен обољевања зависи и од климатских услова, а да тренутни услови у Србиjи не погодуjу развоjу тог обољења.

Прошле године регистровано jе 303 оболелих, а ове године постоjи само два лабораториjски потврђена случаjа и три коjа се воде као вероватна.

Kако jе казала Грбић, могу се очекивати спорадични случаjеви али не и епидемиjске размере.