Власина: Сакупљање сока беле брезе

Бела, светла, блистава. Стигла са пуњењем акумулације, кажу из махале Метлике. За кратко време постала не само симбол језера, већ целе Власине.

Својом лепотом крепи очи и душу, својим даровима и лековитим својствима тело. Ово је период за сок из брезе. Бургија, црево, флаша, доста стрпљења и здрав, природан напитак је спреман.

"Овај сок се користи за комплетну детоксикацију организма из разлога што сва храна која је потребна лишћу и крошњи дрвета пролази кроз стабло брезе. Ту су знаци минерали, Б и Ц витамин, фруктозни шећер", каже Лидија Арсић, мештанка на Власини.

Од Русије преко Финске, Аљаске до Канаде доступан и у радњама делотворни сок из брезе. На Власини тек мали број број мештана користи ову благодет. Узимајући истовремено чувајуци дрво да се не оштети, јер једно стабло дарује и до 100 литара сока.

"Када завршите експлоатацију морате затворити отвор дрвним цепом, тако ћемо дрво заштити да можемо и следеће и неких наредних година да вадимо сок", каже Лидија Арсић.

Само тако чувари предела изузетних одлика Власина дозвољавају експлоатацију сока.

"Мали број људи користи сок од брезе, користе га махом кад се дрво посече, а дозвољено је узимање ако се домаћински понашамо према дрвету", каже Радош Костадиновић, чувар природе ПИО Власина.

А када дрво ослаби обично високо на стаблу добија госте, дрвенасте гљиве. Нису за јело, али се користе у медицинске сврхе. Ишечкају, просуше и ето чаја, кажу, пре свега доброг за побољшање имунитета.

"Најбоље је брати гљиву у јесен сада је већ стара и има боју брезе, њене способности су иначе такве да брезу разреди од 30 до 70 одсто ина крају од ње остане само пепео", каже Лидија.

Од стабла сок, свеж или ферметисан кисело-слатког укуса, од лишћа као и од печурака чај, кажу незаменљив за уринарни тракт.

Од брезине коре нема бољег потпаљивача ватре, а од грана метле за чишћење лишћа. Све сем корена се може искористити, па не чуди што је неки народи пре свега Руси, сматрају чистим дрветом које дому доноси светлост и срећу.