Зашто се јавља зујање у уху?

Зујање у уху или тинитус је осећај (перцепција) звука без присуства спољњег звучног стимулуса. Тачније, човек чује оно чега нема. Око 10 одсто одраслих има зујање у уху/ушима, при чему је ова појава заступљенија у старијем добу и код мушкараца. Код једне четвртине пацијената, зујање у уху се временом појачава.

Зујање у уху може бити различите јачине и квалитета. Пацијенти га описују ка пулсирање, зујање, шиштање, жубор воде, звук цврчка, звиждање, фијукање, дување ветра и слично.

Тинитус, нажалост, могу изазвати различита патолошка стања у пределу главе и врата, тако да дијагноза није увек једноставна. Често и није могуће утврдити разлог за ову појаву. У сваком случају, ради се о проблему који је тешко игнорисати, јер ремети концентрацију, нормалан ток мисли, спавање и друге свакодневне радње.

Узроци зујања у уху могу бити:

1. Промене на крвним судовима главе и врата
Под таквим променама подразумевају се обољења која карктерише промена протока кроз крвне судове у глави или врату. Обољења из ове групе су стенозе (сужења артерија), артеривенске малформације и параганглиоми. Најчешће се ради о проласку крви кроз артеријска сужења (стенозе), што ствара карактеристичан пулзациони, шиштечи звук у једном или оба уха.

2. Спазам (грчење) мишића средњег уха
Бубна опна се налази на дну спољашњег ушног канала. Звучни таласи доводе до треперења бубне опне и тим путем се звук преноси у средње, а потом и унутрашње ухо. Мали мишићи у уху имају улогу затезача бубне опне. Међутим, ако дође до њиховог спазма, аутоматски затрепери и опна, што може бити узрок зујања у уху. 

Често, узрок зујања у уху уопште није могуће одредити

3. Промене (обољења) у самом уху:
слабост слуха изазавана буком
отосклероза (окоштавање слушних кошчица)
отитис (запаљење уха)
формирање церуменског чепа (стврднута маст у спољашњем ушном каналу)
нагли губитак слуха

4. Неуролошки (неурохируршки) узроци:
повреде главе
повреде врата
мултипла склероза – дегенеративно обољење нервног система које доводи до промена у можданом стаблу (место „настанка“ слушног живца) или у деловима мозга који повезују унутрашње ухо, као орган слуха, са центром за слух у одговарајућим деловима мождане коре
тумори задње лобањске јаме – то могу бити шваноми и други тумори који се налазе у близини бочне стране можданог стабла, где долазе у контакт са слушним нервом
васкуларна компресија слушног живца – у задњој лобањској јами, на месту „настанка“ слушног живца из можданог стабла, артерија може да „налегне“ на живац и да га надражује својим пулсирањем, што доводи до зујања у уху

5. Инфективна обољења:
лајмска болест (последица уједа крпеља)
менингитис (запаљење можданих овојница)
сифилис

6. Употреба појединих лекова:
ацетилсалицилна киселина
НСАИЛ (нестероидни антиинфламаторни лекови)
аминоглизидни антибиотици
диуретици (лекови за измокравање)
хемиотерапеутици (лекови за лечење малигних тумора)

7. Идиопатски тинитус (зујање у уху непознатог узрока)
Дијагноза идиопатског тинитуса се поставља након детаљног прегледа и допунских испитивања, односно након искључења свих познатих узрока зујања у уху. Слично као код хроничних болова, зујање у уху се самостално, или још чешће удружено са другим симптомима, виђа и код феномена соматизације, појаве где се психички проблеми доживљавају кроз одговарајуће телесне тегобе.

Лечење зујања у уху

Наравно, најбољи начин је, када је то могуће, откривање и отклањање конкретног узрока ове појаве. У том смислу, немогуће је дати било какав конкретан савет, осим да се треба јавити лекару ради додатних испитивања – све друго би било нагађање.
Идиопатски (соматски) облици се углавном лече антидепресивима, антиепилептицима и анксиолитицима.

Код непријатног зујања у уху, од помоћи је и метода „покривања“ (маскирања), која подразумева коришћење слушалица путем којих се музиком или пријатним звуковима „покрива“ непријатни осећај. Оболелима од тинитуса најчешће прија умерена и тиха музика, укомбинована за ненападним, пријатним звуковима из природе. Ево доброг примера:

bol.rs