Zašto se javlja zujanje u uhu?

Zujanje u uhu ili tinitus je osećaj (percepcija) zvuka bez prisustva spoljnjeg zvučnog stimulusa. Tačnije, čovek čuje ono čega nema. Oko 10 odsto odraslih ima zujanje u uhu/ušima, pri čemu je ova pojava zastupljenija u starijem dobu i kod muškaraca. Kod jedne četvrtine pacijenata, zujanje u uhu se vremenom pojačava.

Zujanje u uhu može biti različite jačine i kvaliteta. Pacijenti ga opisuju ka pulsiranje, zujanje, šištanje, žubor vode, zvuk cvrčka, zviždanje, fijukanje, duvanje vetra i slično.

Tinitus, nažalost, mogu izazvati različita patološka stanja u predelu glave i vrata, tako da dijagnoza nije uvek jednostavna. Često i nije moguće utvrditi razlog za ovu pojavu. U svakom slučaju, radi se o problemu koji je teško ignorisati, jer remeti koncentraciju, normalan tok misli, spavanje i druge svakodnevne radnje.

Uzroci zujanja u uhu mogu biti:

1. Promene na krvnim sudovima glave i vrata
Pod takvim promenama podrazumevaju se oboljenja koja karkteriše promena protoka kroz krvne sudove u glavi ili vratu. Oboljenja iz ove grupe su stenoze (suženja arterija), arterivenske malformacije i paragangliomi. Najčešće se radi o prolasku krvi kroz arterijska suženja (stenoze), što stvara karakterističan pulzacioni, šišteči zvuk u jednom ili oba uha.

2. Spazam (grčenje) mišića srednjeg uha
Bubna opna se nalazi na dnu spoljašnjeg ušnog kanala. Zvučni talasi dovode do treperenja bubne opne i tim putem se zvuk prenosi u srednje, a potom i unutrašnje uho. Mali mišići u uhu imaju ulogu zatezača bubne opne. Međutim, ako dođe do njihovog spazma, automatski zatreperi i opna, što može biti uzrok zujanja u uhu. 

Često, uzrok zujanja u uhu uopšte nije moguće odrediti

3. Promene (oboljenja) u samom uhu:
slabost sluha izazavana bukom
otoskleroza (okoštavanje slušnih koščica)
otitis (zapaljenje uha)
formiranje cerumenskog čepa (stvrdnuta mast u spoljašnjem ušnom kanalu)
nagli gubitak sluha

4. Neurološki (neurohirurški) uzroci:
povrede glave
povrede vrata
multipla skleroza – degenerativno oboljenje nervnog sistema koje dovodi do promena u moždanom stablu (mesto „nastanka“ slušnog živca) ili u delovima mozga koji povezuju unutrašnje uho, kao organ sluha, sa centrom za sluh u odgovarajućim delovima moždane kore
tumori zadnje lobanjske jame – to mogu biti švanomi i drugi tumori koji se nalaze u blizini bočne strane moždanog stabla, gde dolaze u kontakt sa slušnim nervom
vaskularna kompresija slušnog živca – u zadnjoj lobanjskoj jami, na mestu „nastanka“ slušnog živca iz moždanog stabla, arterija može da „nalegne“ na živac i da ga nadražuje svojim pulsiranjem, što dovodi do zujanja u uhu

5. Infektivna oboljenja:
lajmska bolest (posledica ujeda krpelja)
meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica)
sifilis

6. Upotreba pojedinih lekova:
acetilsalicilna kiselina
NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)
aminoglizidni antibiotici
diuretici (lekovi za izmokravanje)
hemioterapeutici (lekovi za lečenje malignih tumora)

7. Idiopatski tinitus (zujanje u uhu nepoznatog uzroka)
Dijagnoza idiopatskog tinitusa se postavlja nakon detaljnog pregleda i dopunskih ispitivanja, odnosno nakon isključenja svih poznatih uzroka zujanja u uhu. Slično kao kod hroničnih bolova, zujanje u uhu se samostalno, ili još češće udruženo sa drugim simptomima, viđa i kod fenomena somatizacije, pojave gde se psihički problemi doživljavaju kroz odgovarajuće telesne tegobe.

Lečenje zujanja u uhu

Naravno, najbolji način je, kada je to moguće, otkrivanje i otklanjanje konkretnog uzroka ove pojave. U tom smislu, nemoguće je dati bilo kakav konkretan savet, osim da se treba javiti lekaru radi dodatnih ispitivanja – sve drugo bi bilo nagađanje.
Idiopatski (somatski) oblici se uglavnom leče antidepresivima, antiepilepticima i anksioliticima.

Kod neprijatnog zujanja u uhu, od pomoći je i metoda „pokrivanja“ (maskiranja), koja podrazumeva korišćenje slušalica putem kojih se muzikom ili prijatnim zvukovima „pokriva“ neprijatni osećaj. Obolelima od tinitusa najčešće prija umerena i tiha muzika, ukombinovana za nenapadnim, prijatnim zvukovima iz prirode. Evo dobrog primera:

bol.rs