Бизнис Топ 2024/25: Стиже наплата за лошу политику државе

Системске слабости довеле су до прекомерног ослањања на стране инвеститоре који се сада повлаче јер се ресурси због којих су дошли у Србију полако исцрпљују, док су домаћа приватна улагања међу најнижима у Европи. Зато, када дође до успоравања светске трговине, пада страних улагања због глобалних тензија или најава царина, Србија то одмах осети. То је главни ризик за период који следи, оцењује се у едицији БИЗНИС ТОП 2024/25, коју је објавио економски месечник Бизнис и финансије.

Привреда у Србији је 2024. остварила добит од 866,3 милијарде динара, за девет одсто мању него 2023. године, а међу сто најпрофитабилнијих предузећа предњачиле су трговинске и грађевинске фирме.

Међутим, када се буде сводила рачуница за ову годину, мала је вероватноћа да ће трговци поновити прошлогодишњи резултат због одлуке републичке владе да ограничи марже на основне намирнице. Истовремено, прогнозе за грађевинарство указују да ће управо драстичан пад активности у овој делатности у целој Србији изузев у Београду, у доброј мери „кумовати“ скромном повећању бруто домаћег производа у 2025. години, наводи се у саопштењу часописа Бизнис и финансије који објављује едицију Бизнис Топ 2024/25 уз напомену да се нестабилна економска и политичка ситуација одразила се на пад тражње и у већини других сектора, а тиме и на лошије резултате у текућој години.

Годишња едиција БИЗНИС ТОП објављује ранг листе 150 највећих предузећа у Србији у 2024. години, према оствареној добити и по пословном приходу, као и ранг листе по окрузима према оствареној добити и пословним приходима, а на основу података Агенције за привредне регистре (АПР).

У овој едицији објављене су и најактуелније анализе о макроекономским кретањима на светском и домаћем тржишту, као и о пословању 15 водећих сектора, мерено њиховим учешћем у БДП-у Србије.

Како се наводи у њиховиј анализи, држава непродуктивно користи људске и материјалне ресурсе, што приморава српску привреду да улаже све више труда за све мршавије резултате. У поређењу са Србијом, радници у Европској унији раде у просеку пет сати краће, али су зато по часу рада продуктивнији 4,2 пута. Највећа разлика је у пољопривреди, која је у ЕУ чак 8,7 пута продуктивнија него у Србији.

Најмање заостајемо у ИТ сектору, али је продуктивност и у овој делатности скоро три пута већа у ЕУ, док је у земљама ЦИЕ 1,2 пута већа, а у Ирској чак 12 пута већа него у Србији, пише Бизнис и финансије.

Просечна накнада по часу рада у ЕУ је већа три до 3,5 пута, али та разлика у надницама није толико велика као разлика у продуктивности по сату рада у корист Уније. У Србији нису задовољни ни радници ни послодавци, јер радници сматрају да су потплаћени, а послодавци да су запослени преплаћени. Међутим, у проблему је целокупна српска привреда, јер неоправдано високи јединични трошкови рада код нас у односу на земље ЕУ додатно умањују конкурентност домаћих предузећа, истиче се у едицији БИЗНИС ТОП 2024/25.

Истраживања објављена у најновијој годишњој едицији месечника Бизнис и финансије показују да је поверење домаћих привредника у пословну климу најниже још од 2020. коју је обележила пандемија, а резерве у погледу нових послова и запошљавања најизраженије су у трговини, индустрији и грађевинарству.

Мада је скоро три четвртине водећих малих и средњих предузећа остварило раст пословних прихода у прошлој години, код више од петине тај раст је износио 11-20 одсто, што у условима инфлације упућује на стагнацију. За разлику од претходне године када је 39 одсто најуспешнијих предузетника оценило пословну климу у земљи као неповољну, сада 57
одсто њих сматра да економска и политичка нестабилност коче привредни напредак.

Три четвртине водећих малих и средњих предузећа развија пословање из сопствених средстава, при чему највећи број њих има приходе до милион долара, а тек нешто више од трећине између милион и 10 милиона долара, наводи се у едицији БИЗНИС ТОП 2024/25.

Домаћи привредници процењују да највећу опасност за финансијску стабилност њихових фирми представља раст оперативних и трошкова радне снаге. Ипак, послодавци су приморани да повећавају плате због све израженијег недостатка радне снаге.