Biznis Top 2024/25: Stiže naplata za lošu politiku države

Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Privreda u Srbiji je 2024. ostvarila dobit od 866,3 milijarde dinara, za devet odsto manju nego 2023. godine, a među sto najprofitabilnijih preduzeća prednjačile su trgovinske i građevinske firme.

Međutim, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat zbog odluke republičke vlade da ograniči marže na osnovne namirnice. Istovremeno, prognoze za građevinarstvo ukazuju da će upravo drastičan pad aktivnosti u ovoj delatnosti u celoj Srbiji izuzev u Beogradu, u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini, navodi se u saopštenju časopisa Biznis i finansije koji objavljuje ediciju Biznis Top 2024/25 uz napomenu da se nestabilna ekonomska i politička situacija odrazila se na pad tražnje i u većini drugih sektora, a time i na lošije rezultate u tekućoj godini.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2024. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ovoj ediciji objavljene su i najaktuelnije analize o makroekonomskim kretanjima na svetskom i domaćem tržištu, kao i o poslovanju 15 vodećih sektora, mereno njihovim učešćem u BDP-u Srbije.

Kako se navodi u njihovij analizi, država neproduktivno koristi ljudske i materijalne resurse, što primorava srpsku privredu da ulaže sve više truda za sve mršavije rezultate. U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Najveća razlika je u poljoprivredi, koja je u EU čak 8,7 puta produktivnija nego u Srbiji.

Najmanje zaostajemo u IT sektoru, ali je produktivnost i u ovoj delatnosti skoro tri puta veća u EU, dok je u zemljama CIE 1,2 puta veća, a u Irskoj čak 12 puta veća nego u Srbiji, piše Biznis i finansije.

Prosečna naknada po času rada u EU je veća tri do 3,5 puta, ali ta razlika u nadnicama nije toliko velika kao razlika u produktivnosti po satu rada u korist Unije. U Srbiji nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci, jer radnici smatraju da su potplaćeni, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni. Međutim, u problemu je celokupna srpska privreda, jer neopravdano visoki jedinični troškovi rada kod nas u odnosu na zemlje EU dodatno umanjuju konkurentnost domaćih preduzeća, ističe se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25.

Istraživanja objavljena u najnovijoj godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije pokazuju da je poverenje domaćih privrednika u poslovnu klimu najniže još od 2020. koju je obeležila pandemija, a rezerve u pogledu novih poslova i zapošljavanja najizraženije su u trgovini, industriji i građevinarstvu.

Mada je skoro tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća ostvarilo rast poslovnih prihoda u prošloj godini, kod više od petine taj rast je iznosio 11-20 odsto, što u uslovima inflacije upućuje na stagnaciju. Za razliku od prethodne godine kada je 39 odsto najuspešnijih preduzetnika ocenilo poslovnu klimu u zemlji kao nepovoljnu, sada 57
odsto njih smatra da ekonomska i politička nestabilnost koče privredni napredak.

Tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća razvija poslovanje iz sopstvenih sredstava, pri čemu najveći broj njih ima prihode do milion dolara, a tek nešto više od trećine između milion i 10 miliona dolara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25.

Domaći privrednici procenjuju da najveću opasnost za finansijsku stabilnost njihovih firmi predstavlja rast operativnih i troškova radne snage. Ipak, poslodavci su primorani da povećavaju plate zbog sve izraženijeg nedostatka radne snage.