Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Коридор 10 није европски коридор!?

Bookmark and Share

Стразбур 04.04.2014. Миша Бркић, Нови магазин

Коридор 10, жила куцавица српске привреде и најважнији инфраструктурни објекат, није више – европски коридор.

Европа заобилази Коридор 10
Европа заобилази Коридор 10

Док се Србија пренемагала, отезала, крадуцкала и годишње завршавала само по пар километара ове важне саобраћајнице, Европа је одлучила да Коридор 10 избрише из својих стратешких планова и покаже Србији да она и поред географског положаја није никакав „незаобилазни фактор“ интегралног европског саобраћаја.

У време кад је пре пола године почело прокопавање најдужег тунела („Манајле“ – 1,8 километара) у близини Владичиног Хана на сад већ такозваном Коридору 10, уз обећање да ће бити готов тек за две године, у Бриселу је Европска комисија објавила да ће Европа имати – девет коридора и да више не рачуна на српски Коридор 10. Планирано је да тих девет саобраћајних праваца буду окосница саобраћаја унутар европског јединственог тржишта, да битно измене везе између истока и запада Старог континента и садашњу расцепкану мрежу претворе у саобраћајно функционалну да би привреда ЕУ постала конкурентнија,а Европа могла да расте и напредује.

Нова јединствена трансевропска саобраћајна мрежа путева, железница, аеродрома и канала (ТЕН-Т) заснива се на девет главних оса: два коридора север – југ, три коридора исток – запад и четири дијагонална коридора.

Преко Балкана воде три коридора, али кроз Србију пролази само речни коридор Рајна – Дунав који повезује Стразбур, Франкфурт, Беч, Братиславу и Будимпешту, одакле се рачва према Румунији, а други крак иде овом реком између Хрватске и Србије до Црног мора. На ТЕН-Т мапи Дунавски коридор кроз Србију обележен је испрекиданом линијом, што значи да на том делу неће бити финансирања из европских фондова до 2030. Други балкански коридор је медитерански, то је путни и железнички коридор који повезује југ Иберијског полуострва, иде преко шпанске и француске медитеранске обале, пролази кроз Алпе на северу Италије, улази у Словенију и даље према мађарско-украјинској граници, а његов саставни део је и правац Ријека – Загреб – Будимпешта. Суседна Хрватска биће спојена и на трећи балтичко-јадрански путно-железнички коридор који се протеже од Балтичког мора и пролази кроз Пољску и иде преко Беча и Братиславе до северне Италије.

ТЕН-Т је најтемељнија реформа инфраструктурне политике ЕУ од оснивања 1980. године,чији је циљ да боље повеже европске путеве, пруге, аеродроме и канале у јединствену саобраћајну мрежу. Сваким од девет коридора биће обухваћене најмање три врсте превоза, три државе чланице и две прекограничне деонице, чиме ће се омогућити боље повезивање. Чак 26 милијарди евра намењено је за изградњу прекограничних веза које недостају и за уклањање транспортних уских грла и то је троструко више новца за период од 2014. до 2020. него што је до сада за ове намене одвајано у ЕУ.

Основном мрежом повезиваће се 94 главне европске луке са железничким и путним саобраћајем, 38 кључних аеродрома биће железницом повезани с великим градовима, модернизоваће се за велике брзине 15.000 километара железничких пруга,а модернизацијом 35 прекограничних пројеката укинуће се уска грла. И управо то ће, сматра Европска комисија, бити економска покретачка снага јединственог тржишта и слободног протока робе и људи унутар Европске уније којитреба да повећа ефикасност европске привреде. Процене су да ће нова транспортна инфраструктура омогућити 80 одсто раста теретног саобраћаја до 2050. и 50 одсто раста превоза путника.

Том економском жилом куцавицом јединственог тржишта поједноставиће се прекогранични промет за путнике и компаније у ЕУ, обезбедити доступност свих регија и увести мултимодални превоз, јер је саобраћај оцењен као темељ европске привреде. Зато се планира успостављање снажне европске саобраћајне мрежеу свим државама ЕУ како би се подстакли раст и конкурентност. Дугорочни циљ је да до 2050. велика већина европских грађана и компанија од те свеобухватне мреже не буде удаљена више од 30 минута.

Сви ТЕН-Т пројекти морају да прођу ригорозну процену утицаја на животну средину пре него што добију средства ЕУ,јер је општи циљ смањење емисија штетних гасова из саобраћаја за 60 одсто до 2050.

Процењује се да ће се у првој фази финансирања основне мреже (која треба да се заврши до 2030. године) потрошити – 250 милијарди евра. А планираних 26 милијарди евра послужиће само као „почетни капитал“ за стимулисање даљих улагања. Искуство последњих година показује да је сваки милион евра из фондова ЕУ привукао пет милиона влада-држава чланица и 20 милиона из приватног сектора. Тако стечен капитал даје могућност прикупљања нових средстава кроз иновативне финансијске инструменте као што су, на пример, обвезнице пројекта.

„Европски новац је на столу, а на државама-чланицама је да направе конкретне пројекте. Изабраћемо најбоље, али европски новац неће се одобравати за националне пројекте“, каже Сим Калас, европски комесар за саобраћај.

Још се не зна тачно како ће се новац расподелити и колико ће се у који пројекат уложити. Извесно је да Србија неће моћи да рачуна на европски новац за финансирање путно-железничког Коридора 10. Упитан да ли зна да кроз Србију пролази европски Коридор 10, високи званичник Европске комисије задужен за транспорт изјавио је на пре неколико дана одржаном скупу у Салцбургу „да су у Бриселу чули да Србија гради неки коридор” и изразио сумњу да се он гради по европским правилима и стандардима. Кад му је предочен податак да у финансирању Коридора 10 учествује у Европска банка, овај званичник је одговорио: „То што Србија за изградњу коридора користи зајмове Европске банке не мора да значи да је то европски коридор“.

Један од два коридора из ТЕН-Т мреже који повезују јужну са централном и северном Европом пролази кроз Бугарску и Румунију и сависоком дозом сигурности може се рећи да је он из конкуренције избацио Коридор 10 чија се изградња мрцвари већ 15 година. Штете од скидања Коридора 10 санове европске мапе интегрисаног саобраћаја су двоструке: директна штета од изгубљене путарине мерисе стотинама милиона евра, а индиректне штете су непроцењиве јер српска привреда губи конкурентност која се ничим не може надокнадити.

Србија и даље има веома слабу путну и железничку инфраструктуру, а њени политичари не умеју да одреде приоритете – да ли је то Коридор 10, Коридор 11, Моравски коридор, правац кроз Фрушку гору... Иако је један европски путно-железнички правац (Коридор 10) изгубљен за Србију, она би ипак из европских фондова могла да добије новац за речни Дунавски коридор, односно за изградњу и боље опремање лука на Дунаву и унапређење њихове везе сапутним и железничким коридорима.

Зато домаћи стручњаци верују да нова европска ТЕН-Т мрежа не значи потпуно и дефинитивно заобилажење Србије. Они упозоравају да је од изузетне важности да српске власти више не одуговлачени саједним пројектом саобраћајне инфраструктуре. Европа инсистира на мултимодалном (комбинованом) транспорту за који Србија има добре предиспозиције. Много је важнијашто бржа операционализација законао јавно-приватном партнерству и о концесијама,од бусања у груди како се преко нас најбрже стиже са севера Европе на југ и југоисток континента. Само тако Србија ће избећи да потпуно нестане са европске транспортне мапе.

 

 


#   саобраћај   Југоисток   ЕУ   ауто-пут   коридор 10   Стразбур   коридор   Европска комисија   Моравски коридор   конкурентност   Коридор 11
@EDJugoistok @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима