Почела градња гасовода између Србије и Бугарске

Ана Брнабић изјавила је, на обележавању почетка радова у Димитровграду, да ће гасовод бити спреман за рад до октобра 2023. године, као и да ће тада бити сигурније снабедевање природним гасом и у нашој земљи и региону.

Радови су почели на делу трасе кроз нашу земљу, од Ниша до државне границе код Димитровграда, а Брнабићева је истакла да је то изузетно важан пројекат који се реализује заједно са партнерима из ЕУ и најбољи пример добре сарадње.

Подсетила је да је тај пројекат планиран још 2015. године и да га је ЕУ прогласила за један од приоритета.

Брнабићева је рекла да је укупна вредност пројекта у Србији 85,5 милиона евра, од чега је 25 милиона кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ), 49,6 милиона евра су бесповратна средства из ИПА фонда ЕУ, док ће преосталих 10,3 милиона евра бити обезбеђено из буџета Србије и око 600.000 евра од Србијагаса.

Премијерка је навела да је гасна интерконекција пројектована за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.

"То је додатна веза са Бугарском, која ће се спојити са нашом гасном инфраструктуром у Нишу", навела је Брнабићева.

Истакла је, такође, да ћемо због тога имати сигурније снабдевање природним гасом и диверзификазију извора снабдевања, што ће омогућити већу сигурност снабдевања и даљи развој дистрибутивне мреже у источној, централној и јужној Србији.

"Гасна интерконекција са Бугарском, уз подршку ЕУ, за нас ће значити квалитетнији живот свих у Србији – нове инвестиције и радна места", рекла је премијерка.

Михајловићева: Интерконекција доноси стабилност и Србији и региону

Министарка рударстава и енергетике Зорана Михајловић изјавила је да Србија, осим додатног правца снабдевања, добија и могућност диверзификације снабдевача, чиме додатно обезбеђује стабилност у гасном сектору, наводи се у саопштењу.

"Гасна интерконекција између Србије и Бугарске значи стабилност у снабдевању гасом, али истовремено даје могућност диверзификације не само праваца већ и снабдевача, што је кључно за дугорочну безбедност", рекла је Михајловићева.

Додала је да је тај интерконектор важан јер "добијамо могућност да се снабдевамо гасом и из других праваца и других добављача, као што су ЛНГ терминал у Грчкој, Јужни гасни коридор и гасоводи ТАП и ТАНАП, којим се транспортује гас из Каспијског региона, а у перспективи и преко пројекта Источни Медитеран, односно преко Кипра и Израела".

Михајловићева је навела да је важно да Србија, као и у саобраћају, постане незаобилазни коридор и у енергетици и да буде повезана са свим државама у региону. 

"Још један кораку ка повезивању Србије и ЕУ" 

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре је истакао да је тај пројекат још један корак ка повезивању Србије и ЕУ.

"Данас почињемо пројекат који ће значајно повећати количину гаса за домаћинства и индустрију", нагласио је Жиофре. Истакао је да ће Србија, захваљујући том гасоводу, имати већи избор и бити мање зависна од постојећих избора.

"Помажемо да се раздвоје делатности и повећа конкуренција", навео је.

Додао је да ЕУ за тај пројекат издваја око 75 милиона евра.

Жиофре је, такође, поручио да ће Србија морати да заврши раздвајање делатности у гасном сектору, као и да омогући приступ трећим лицима гасној мрежи.

Нагласио је да ће то све значити боље цене за потрошаче у Србији.

"Овај пројекат је симбол односа Србије и ЕУ – конекција пуна енергије", додао је.

Свечаном почетку радова код Димитровграда присуствују и министар енергетике Бугарске Александар Николов, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директор Србијагаса Душан Бајатовић, као и представници Југоросгаса, Булгартрансгаса и Европске инвестиционе банке.

Део гасне интерконекције у Србији биће дуг 109 километара, а укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара и биће пројектован за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.

Уговор о финансирању гасовода у мају прошле године потписали су министар финансија Синиша Мали и потпредседница ЕИБ-а за Западни Балкан Лиљана Павлов, а министар је тада изјавио да је интерконектор изузетно важан за грађане Србије и један од приоритетних пројеката ЕУ на енергетском повезивању централне и источне Европе.

Србији би гасовод требало да обезбеди довољне количине гаса за потребе привреде и становништва и то из различитих извора снабдевања.

Пројекат изградње магистралног гасовода МГ-10 Ниш–Димитровград поразумева постављање две гасоводне цеви величине ДН-700 за притисак од 55 бара, као и четири мерно-регулационе станице са пратећим објектима.

Завршетак гасовода ће омогућити развој дистрибутивне гасне мреже у централној, источној и јужној Србији.

Према првобитном плану, изградња гасовода требало је да почне крајем прошле године, а да он буде оперативан 2023. године.

Идеја о изградњи гасовода ка Бугарској стара је готово три деценије, а споразум о његовој изградњи потписан је 2010. године.