Горки плодови рада

Муке које прате ратаре приликом узгоја воћа и поврћа нису ништа, у поређењу на то шта их чека на пијаци. Ове године је забележено и да је један произвођач из Футога купус поклањао, јер му се није исплатило да га сече, а многи су и јабуке остављали у воћњаку да пропадну.

Само да би попили кафу и минералну воду у оближњем ресторану на кванташкој пијаци, пољопривредници треба да продају више од 10 килограма купуса.

Толико, кажу, понекад не успеју да продају ни током целог дана. А где су трошкови превоза, пијачарине, хране које морају да намире од продаје.

"Једино да се скупим на величину црквеног миша, да бих опстао. А морам да поједем, да попијем кафу, чај", каже пољопривредник из Ивањице Миле Дрндаревић.

Ратари се жале да су цене које им нуде накупци много ниже од реалних. Иако је, на пример, произвођачка цена купуса 10-ак динара, накупци пристају да га плате само три. Штету им, кажу, наносе и акције у продавницама. Небојша Цевољевић из околине Чачка на пијаци је већ 15 дана и за то време успео је да прода тек пола камиона купуса.

Није само проблем купус, већ и кромпир и лук. Продавнице су јефтиније него пијаца, купус је од осам до 10 динара, жали се Цевољевић. Напомиње да мора да прода 200 до 300 килограма купуса да покрије расходе.

Због лоше продаје и губитака, добар део овогодишњег рода многи ће заорати.

У Удружењу "Плодови Србије" објашњавају да је један од разлога зашто су цене поврћа ниске то што су произвођачи приморани да га продају у сезони, када је оно по правилу најјефтиније, јер недостају складишта.

"Не недостају хладњаче за дубоко замрзавање већ оне са контролисаном атмосфером, где би се држали вишкови у том тренутку", напомиње Евица Михаљевић из "Плодова Србије".

Стручњаци упозоравају и да је проблем што је држава напустила тзв. антибанкрот политику од пре 20-ак и више година, која је за циљ имала да спасава произвођаче од губитака. То су, пре свега, подстицаји извоза и паритет цена између производа.

"Као последицу укидања таквог система напуштена је производња белог лука, пасуља, а напушта се производња дувана и грожђа", указује агроекономски аналитичар Милан Простран.

Према његовим речима, напушта се и производња неких других важних повртарских култура о чему говоре поражавајући резултати пописа пољопривреде Србије.

Упозоравају и да држава треба што пре да одреди приоритете у пољопривреди, као мерама којима ће их подржати.

Кажу и да ову производњу не треба потпуно либерализовати, јер чак ни у Европи, којој Србија тежи, пољопривредници нису препуштени сами себи, а свака земља чланица и те како води рачуна о билансима у производњи.