Лош почетак године за пчеларе у Врању

Пчелари ће морати или да преселе кошнице на другу локацију или да очекују мед од других медоносних биљака.

У породици Момчила и Драгана Здравковића из Врања, пчеларство је у генима. Тиме се баве готово четири деценије, а у тајне овог посла увео их је отац. Сада у Тибужду, Наставцу и Стублу имају 200 кошница. Вредно, заједнички раде уз помоћ млађих нараштаја, али почетак ове године  није охрабрујући.

Мед јесте њихов најважнији производ али не и једини. И остали производи које пчеле дају итекако су вредновани на тржишту.

И у осталим крајевима Србије такозвана багреова паша ће највероватније изостати или ће бити скраћен период у коме пчеле могу да га искористе. То неће бити мали губитак с обзиром да  у Републици има око 800 хиљада пчелињих друштава на којима ради 15 хиљада регистрованих пчелара. Рачуна се да на  југоистоку Србије има око 24 хиљаде пчелињака. Губитака ће свакако бити у количини меда, али већина не размишља о другим индиректним добицима од пчела.

“Пчеле у воћњацима  доприносе да род  буде већи 50 одсто, кдо јабучастих сорти 25 процената,  у пластеницима  око 200 одсто, док се код малина производност повећава 32 процента.”, каже Срђан Зафировић ПССС.

У другим крајевима  света попут Америке и скандинавских земаља управо се више рачуна на ту добит а не на основну производњу меда. Ипак оно што нас разликује од других је управо највећи квалитет  меда, по коме нас у Европи и свету препознају.