Loš početak godine za pčelare u Vranju

Pčelari će morati ili da presele košnice na drugu lokaciju ili da očekuju med od drugih medonosnih biljaka.

U porodici Momčila i Dragana Zdravkovića iz Vranja, pčelarstvo je u genima. Time se bave gotovo četiri decenije, a u tajne ovog posla uveo ih je otac. Sada u Tibuždu, Nastavcu i Stublu imaju 200 košnica. Vredno, zajednički rade uz pomoć mlađih naraštaja, ali početak ove godine  nije ohrabrujući.

Med jeste njihov najvažniji proizvod ali ne i jedini. I ostali proizvodi koje pčele daju itekako su vrednovani na tržištu.

I u ostalim krajevima Srbije takozvana bagreova paša će najverovatnije izostati ili će biti skraćen period u kome pčele mogu da ga iskoriste. To neće biti mali gubitak s obzirom da  u Republici ima oko 800 hiljada pčelinjih društava na kojima radi 15 hiljada registrovanih pčelara. Računa se da na  jugoistoku Srbije ima oko 24 hiljade pčelinjaka. Gubitaka će svakako biti u količini meda, ali većina ne razmišlja o drugim indirektnim dobicima od pčela.

“Pčele u voćnjacima  doprinose da rod  bude veći 50 odsto, kdo jabučastih sorti 25 procenata,  u plastenicima  oko 200 odsto, dok se kod malina proizvodnost povećava 32 procenta.”, kaže Srđan Zafirović PSSS.

U drugim krajevima  sveta poput Amerike i skandinavskih zemalja upravo se više računa na tu dobit a ne na osnovnu proizvodnju meda. Ipak ono što nas razlikuje od drugih je upravo najveći kvalitet  meda, po kome nas u Evropi i svetu prepoznaju.