Crna Gora udvostručava minimalac i ukida doprinose, koliko je to izvodljivo u Srbiji?

Prema najavama Vlade Milojka Spajića uskoro će biti usvojeni zakoni prema kojima će od januara minimalna zarada biti povećana na 1.000 evra za radna mesta sa osnovnim i nižim obrazovanjem, sa sadašnjih 600 evra, prenosi list Danas.

Za radna mesta sa srednjim obrazovanjem minimalac će biti više nego udvostručen, sa 600 na 1.250 evra, dok će visokoobrazovanima minimalna zarada biti uvećana sa 800 na 1.400 evra.

S druge strane, nakon ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje 2022. godine, država sada planira da ukine i doprinose za penziono osiguranje koje sada iznosi 10 odsto.

Sa stanovišta radnika koji radi za minimalac deluje fantastično da preko noći dobije duplo veću zaradu, ali otvaraju se pitanja u vezi sa izgubljenim prihodima države, kao i mogućnostima privrednika da isplaćuju tako uvećane zarade.

Prema pisanju podgoričkih Vijesti, Vlada je najavila ukidanje poreske stope na porez na dobit od 12 odsto za iznose od 100.000 do 1,5 miliona evra. Biznisi koji ostvare dobit u ovom rasponu plaćaće porez od 15 odsto.

Takođe, teret će snositi i lokalne samouprave kojima će biti smanjena izdvajanja iz poreza na dohodak, poreza na nekretnine i naknada od igara na sreću.

Država očekuje da će nagli rast zarada dovesti do rasta prometa u trgovini, pa time i rasta prihoda od PDV-a i akciza.

Što se tiče privrede, Unija poslodavaca CG zatražila je hitan sastanak sa premijerom na kome će zatražiti odgovore o funkcionisanju novog programa.

Upućeni ističu da ukidanje doprinosa na penzijsko osiguranje teško da će puno značiti poslodavcima koji će morati da isplate udvostručene plate od Nove godine.

Doprinos od 10 odsto na minimalnu zaradu od 600 evra je 60 evra, a poslodavci će od 1. januara morati da isplate za 500 ili 600 evra veću platu.

Država takođe očekuje i da poslodavci ukidanje doprinosa prenesu na povećanje neto zarade radnika.

Ekonomisti ukazuju i da bi povećana tražnja zbog rasta zarada mogla da stvori i inflatorne pritiske, ali s obzirom da Crna Gora većinom uvozi robu, ti pritisci neće biti preveliki. S druge strane, uticaće na rast deficita tekućeg računa.

Najveća nepoznanica je kako će mala preduzeća uspeti da isplate znatno uvećane plate.

Ekonomisti smatraju da je ukidanje doprinosa i udvostručavanje minimalca u Srbiji neprimenjivo, jer su daleko veća izdvajanja za zdravstvo i penzije nego u Crnoj Gori, a takođe i neuporedivo veći broj radnika radi u privatnom sektoru.

Crna Gora neće biti jedina zemlja koja ne naplaćuje doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, već se zdravstvo i penzije finansiraju iz budžeta, ali u tim zemljama se uglavnom isplaćuju neke minimalne penzije, dok građani privatno štede za penziju.

Kada je uvođen program „Evropa sad“ u Crnoj Gori mnogi su razmatrali kako bi to izgledalo u Srbiji. Tada je minimalac u Crnoj Gori povećan sa 250 na 450 evra ili za 80 odsto. Ovo je uticalo na rast prosečne zarade sa oko 530 na 706 evra ili za 33,5 odsto.