Vekovnici Marka Stojanovića

Za mene ova izložba nije samo još jedan kulturni događaj. O Marku Stojanoviću pisao sam godinama – u svojim studijama o leskovačkim stvaraocima, ali i na stranicama beogradske Politike. Zato mi je zanimljivo da danas, posle toliko godina praćenja njegovog rada, posmatram „Vekovnike“ ne samo kao strip, već i kao jedan od najzanimljivijih leskovačkih kulturnih fenomena koji je odavno prešao lokalne i nacionalne granice.

Inače, izložba „15 godina Vekovnika“ bila je priređena u Etnografskom muzeju u Beogradu, kao prateća postavka izložbe „Ko to beše Kraljević Marko“. Otvorena je 8. avgusta 2026. i predstavila je razvoj projekta Marka Stojanovića, uz učešće više od 250 stripskih autora. Takođe, postoji jedna zanimljiva činjenica koju bih obavezno uneo: iako se sada obeležava „15 godina“, serijal je započeo još 2007. godine, a danas ima gotovo dve decenije istorije.

Od profesora engleskog do jednog od prepoznatljivih imena srpskog stripa

Marko Stojanović je profesor engleskog jezika i književnosti, ali je njegovo ime decenijama čvrsto vezano za strip. Od 1995. godine vodi leskovačku Školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a od 1998. organizuje Balkansku smotru mladih strip autora. Beogradski Salon stripa mu je 2017. dodelio posebno priznanje za doprinos srpskom stripu. U zvaničnom obrazloženju naglašeni su njegov rad kao scenariste, teoretičara, crtača i pedagoga, kao i doprinos promociji Leskovca.

Posebno je značajan podatak da je Stojanović trostruki dobitnik Oktobarske nagrade grada Leskovca. Njegova priznanja, međutim, nisu samo domaća: njegov rad je nagrađivan i na međunarodnim salonima i festivalima, ali broj nagrada, ma koliko bio impozantan, nije najvažnija stvar u priči o Marku Stojanoviću.

Njegov najveći doprinos možda je u tome što je od Leskovca napravio jedno od prepoznatljivih mesta stripa na Balkanu.

„Vekovnici“ – strip koji je prerastao granice stripa

„Vekovnici“ su započeli život na stranicama Politikinog zabavnika 2007. godine. Od tada je serijal rastao, menjao se, dobijao nove epizode i albume, a u njegovom stvaranju učestvovalo je više od 200 crtača i ilustratora iz velikog broja zemalja.

To je već samo po sebi neobičan podatak.

Jedan scenarista – a veliki broj crtačkih rukopisa.

Jedna osnovna mitologija – a mnoštvo vizuelnih tumačenja.

Jedan svet – a mnogo autora.

I upravo se u tome nalazi jedna od osobenosti „Vekovnika“. Marko Stojanović nije stvorio samo seriju priča. On je stvorio svet u koji su mogli da uđu različiti umetnici.

Marko Kraljević kao junak između vekova

U središtu „Vekovnika“ nalazi se Marko Kraljević, ali ne onaj Marko kojeg poznajemo samo iz narodnih epskih pesama.

Stojanović ga je izveo iz epske prošlosti i postavio u prostor fantastike.

Marko postaje besmrtnik, putnik kroz vekove i svedok istorije.

U njegovoj blizini je Čen, misteriozni vampir, a njih dvojica postaju neobični saputnici u svetu u kojem se susreću mitološka bića, istorijske ličnosti i junaci svetske književnosti.

Tako se u istom univerzumu mogu sresti Mocart, Miloš Obilić i Stevan Sinđelić, ali i Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Kvazimodo, Frankenštajn i drugi likovi.

To više nije samo stripovska avantura.

To je igra sa kulturnim pamćenjem.

Istorija kao građa za novi mit

Stojanović ne želi da bude istoričar u klasičnom smislu. Njega zanima šta se dešava kada istorijsku činjenicu, legendu i fikciju stavimo jednu pored druge.

Zato „Vekovnici“ istoriju ne prepričavaju.

Oni je pretvaraju u mit.

Upravo je to jedna od najzanimljivijih osobina serijala: granica između stvarnog i izmišljenog neprestano se pomera.

Čitalac zna da je Mocart postojao. Zna da je Marko Kraljević deo srpske epske tradicije. Zna da su D’Artanjan, Faust ili Kvazimodo pre svega deo književnog i kulturnog nasleđa.

A onda ih Stojanović postavlja u istu priču.

I tu počinje stripovska magija.

Od Leskovca do sveta

Posebno je važno što „Vekovnici“ nisu ostali zatvoreni u srpskom kulturnom prostoru.

Još je izdanje „Kainov soj“ bilo rezultat saradnje leskovačkih i bugarskih stripskih autora, nastale u okviru pobratimljenja Leskovca i Sofije. Na tom albumu sa Stojanovićem je radilo 13 istaknutih bugarskih crtača.

Serijal je objavljivan u brojnim domaćim i inostranim časopisima i predstavljan na izložbama i festivalima van Srbije. O njemu su pisali i ugledni stripski teoretičari, a pojedini albumi našli su se u izborima najznačajnijih svetskih stripskih izdanja.

Tako je jedna leskovačka ideja postala međunarodni strip-projekat.

Pedagog koji stvara nove autore

Kada se govori o Marku Stojanoviću, ne bi trebalo zaboraviti njegovu pedagošku ulogu.

On nije samo autor koji stvara svoje delo.

On je i profesor koji stvara druge autore.

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ postala je tokom decenija važna tačka okupljanja mladih stripskih stvaralaca. Stojanović je, pored nastave, organizovao izložbe, smotre, promocije i međunarodnu saradnju. U zvaničnom obrazloženju priznanja za doprinos srpskom stripu upravo se ističe njegov višestruki rad na razvoju i promociji devete umetnosti.

Zato se njegov značaj za Leskovac ne može meriti samo brojem napisanih scenarija.

On se meri i brojem mladih ljudi kojima je pokazao da strip može biti ozbiljna umetnost, profesija i način komunikacije sa svetom.

Zašto su „Vekovnici“ važni za Leskovac?

Leskovac je imao svoje književnike, slikare, muzičare, novinare i druge stvaraoce. Ali strip je dobio jednu posebnu institucionalnu snagu upravo kroz Školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“ i rad Marka Stojanovića.

Zato „Vekovnike“ treba posmatrati i kao deo kulturne istorije Leskovca.

Jer, šta je veći uspeh jedne lokalne kulturne sredine nego kada njen stvaralac svoju ideju iznese iz lokalnog prostora, a zatim je vrati u taj prostor kao delo koje je prepoznato i van njega?

Izložba u Vlasotincu upravo zbog toga ima dodatni značaj.

Ona pokazuje da kultura ne mora da putuje samo iz velikih centara ka manjim sredinama. Ponekad se dešava obrnuto: ideja nastane u Leskovcu, sazri, obiđe svet i onda se vrati u naš kraj.

I na kraju – „Vekovnici“ kao kulturna hronika

Posle toliko godina, „Vekovnike“ više ne treba posmatrati samo kao jedan stripski serijal.

Oni su postali kulturna hronika jednog vremena, ali i svedočanstvo o tome šta jedan uporan autor može da uradi kada ne prihvati granice sredine u kojoj stvara.

Marko Stojanović je profesor engleskog jezika, ali je istovremeno i scenarista, stripski teoretičar, prevodilac, urednik, organizator i pedagog. Njegov rad obuhvata mnogo više od „Vekovnika“. Ipak, upravo su „Vekovnici“ najbolje pokazali njegovu osnovnu autorsku zamisao: spojiti naše i svetsko, istorijsko i mitsko, poznato i izmišljeno, reč i sliku.

A možda je najvažnije to što su „Vekovnici“ pokazali da Leskovac ne mora da bude samo publika velikih kulturnih događaja – može da bude njihov tvorac.

Zato izložba u Vlasotincu nije samo predstavljanje jednog stripa.

Ona je, na izvestan način, susret Leskovca, Vlasotinca, Marka Stojanovića i jedne velike priče koja već godinama putuje kroz vreme – „Vekovnici“.

Medija centar 016
www.medijacentar016.com