Црна Гора удвостручава минималац и укида доприносе, колико је то изводљиво у Србији?

Према најавама Владе Милојка Спајића ускоро ће бити усвојени закони према којима ће од јануара минимална зарада бити повећана на 1.000 евра за радна места са основним и нижим образовањем, са садашњих 600 евра, преноси лист Данас.

За радна места са средњим образовањем минималац ће бити више него удвостручен, са 600 на 1.250 евра, док ће високообразованима минимална зарада бити увећана са 800 на 1.400 евра.

С друге стране, након укидања доприноса за здравствено осигурање 2022. године, држава сада планира да укине и доприносе за пензионо осигурање које сада износи 10 одсто.

Са становишта радника који ради за минималац делује фантастично да преко ноћи добије дупло већу зараду, али отварају се питања у вези са изгубљеним приходима државе, као и могућностима привредника да исплаћују тако увећане зараде.

Према писању подгоричких Вијести, Влада је најавила укидање пореске стопе на порез на добит од 12 одсто за износе од 100.000 до 1,5 милиона евра. Бизниси који остваре добит у овом распону плаћаће порез од 15 одсто.

Такође, терет ће сносити и локалне самоуправе којима ће бити смањена издвајања из пореза на доходак, пореза на некретнине и накнада од игара на срећу.

Држава очекује да ће нагли раст зарада довести до раста промета у трговини, па тиме и раста прихода од ПДВ-а и акциза.

Што се тиче привреде, Унија послодаваца ЦГ затражила је хитан састанак са премијером на коме ће затражити одговоре о функционисању новог програма.

Упућени истичу да укидање доприноса на пензијско осигурање тешко да ће пуно значити послодавцима који ће морати да исплате удвостручене плате од Нове године.

Допринос од 10 одсто на минималну зараду од 600 евра је 60 евра, а послодавци ће од 1. јануара морати да исплате за 500 или 600 евра већу плату.

Држава такође очекује и да послодавци укидање доприноса пренесу на повећање нето зараде радника.

Економисти указују и да би повећана тражња због раста зарада могла да створи и инфлаторне притиске, али с обзиром да Црна Гора већином увози робу, ти притисци неће бити превелики. С друге стране, утицаће на раст дефицита текућег рачуна.

Највећа непознаница је како ће мала предузећа успети да исплате знатно увећане плате.

Економисти сматрају да је укидање доприноса и удвостручавање минималца у Србији непримењиво, јер су далеко већа издвајања за здравство и пензије него у Црној Гори, а такође и неупоредиво већи број радника ради у приватном сектору.

Црна Гора неће бити једина земља која не наплаћује доприносе за здравствено и пензионо осигурање, већ се здравство и пензије финансирају из буџета, али у тим земљама се углавном исплаћују неке минималне пензије, док грађани приватно штеде за пензију.

Када је увођен програм „Европа сад“ у Црној Гори многи су разматрали како би то изгледало у Србији. Тада је минималац у Црној Гори повећан са 250 на 450 евра или за 80 одсто. Ово је утицало на раст просечне зараде са око 530 на 706 евра или за 33,5 одсто.