Сува шљива из Пирота стигла до Јапана

Хладњача „Ленада“ успешно приводи крају овогодишњу, нимало лаку сезону откупа и прераде воћа. Током лета у погонима фирме завршило је више од 3.000 тона разног воћа, претежно вишње. Када је реч о извозу, Пироћанци су се пробили чак до јапанског тржишта, на које извозе суву шљиву. Овакав пословни подухват и успех нису могли да предвиде ни највећи оптимисти, осим стручњака у поменутој хладњачи.

- Превасходно смо оријентисани на вишње. Јапанци су заинтересовани искључиво за суве шљиве, што је наш адут, али и адут целе Србије - каже директор „Ленаде“ Владица Крсмановић. Додаје да су реакције из Земље излазећег сунца добре и очекује нове послове.

Према његовим речима, прерада, односно сушење шљива у погонима „Ленаде“ ради се искључиво на еколошки начин, односно уз помоћ топлоте која се добија ложењем ватре. Вероватно је то пресудило код јапанских партнера када су се одлучили за суву шљиву „мејд ин Сербија“. Сушење се тренутно одвија у два погона, а трећи је у монтажи.

Воће које се прерађује у Пироту пристиже из целе Србије, али је највећи део из околине Прокупља и Ниша. Транспортни трошкови су поприлична ставка у цени готовог производа, па су у Хладњачи одлучили да покрену још један пионирски посао, с обзиром на то да воћарство у пиротском крају, руку на срце, нема неку традицију.

- Одлучили смо да закупимо око 100 хектара земље на којој ћемо подићи властиту плантажу. То ће бити прилика за потенцијалне воћаре да науче много тога о воћарству, али и да након тога сами покрену посао. Оно што им можемо гарантовати, јесте сигуран откуп, пласман и плаћање - напомиње Крсмановић и додаје да је у протекле три године у опрему и разне адаптације, али и нова постројења, уложено 2,5 милиона евра. У погонима овог предузећа, у којем се редовно примају зараде, упослено је око 200 радница, а у сезони се радна снага ангажује и преко Омладинске задруге.

ПЕКМЕЗ ЗА РУСЕ И АМЕРИКАНЦЕ

Роба из погона пиротске хладњаче, углавном се извози на тржиште Европске уније, али и у Русију и Северну Америку. Шљиве које се не суше иду на замрзавање и прерађују се по потреби. За петнаестак дана овде стартује такозвани „топли програм“, односно производња пекмеза и џемова, што је такође новина у раду „Ленаде“.