Субвенције инвеститорима – подстицаји издашни, ефекти скромни

Економисти кажу да су подстицаји били издашни а резултати скромни, и субвеније би требало смањивати а инвеститоре привлачити бољим условима за рад.

Закон о накнадама којим ће се регулисати давање субвенција инвеститорима, изједначиће, тврде у Министарству привреде, домаће и стране инвеститоре јер се спушта праг, односно број радних места и висина улагања на основу којих се добија субвенција. Економисти кажу да су подстицаји били издашни а резултати скромни, и субвеније би требало смањивати а инвеститоре привлачити бољим условима за рад.

До краја месеца Влада Србије би требало да усвоји Закон о накнадама којим ће се регулисати давање субвенција инвеститорима. 

Читаву деценију држава инвеститоре покушава да привуче субвенцијама – давала је и до 10.000 евра за новоотворено радно место. Највише новца добио је "Бенетон", по 9.000 за 2.000 радних места. 

Помоћник министра привреде Душан Пурић каже да је уредба донела 35-40.000 радних места и да је износ инвестиција био око 1,5 милијарди евра.

За 273 уговара о улагању држава је доделила 302 милиона евра субвенција. Србија је била много издашнија од других држава у давању субвенција, али није привукла више инвестиција, кажу економисти.

"Субвенције за запошљавање и инвестирање представљају директну цену коју држава плаћа због неуређеног привредног амбијента, нефикасне администрације и неефикасно судство, и мислим да би добра стратегија била наставак унапређење пословног амбијента", каже економиста Саша Ранђеловић.

За десет година Уредба о привлачењу директних инвестиција 10 пута је преправљана. Резултат: 54 пројекта су успешно завршена, 153 су у току, а трећина уговора је раскинута.

У три случаја држава није наплатила гаранцију и ти инвеститори који заједно дугују 900.000 евра су тужени. С новим законом биће боље, кажу у Министарству привреде, јер ће они бити задужени за контролу.

"Очекујемо прво да нема више злоупотреба, да постоје јасна правила како се добијају паре из буџета, како се троше, контролишу, где ће сваки инвеститор знати чиме може да располаже", рекао је Пирић, истичући да тако до сада није било.

"Имамо слабе административне капацитете у држави, па можда нема стручних кадрова који би то радили, а можда није било ни интереса јер би то показало да резултати нису тако добри као што се представља", каже економиста Милојко Арсић.

Да би резултати били бољи држава је Законом о улагањима предвидела спајање Сијепе и Националне агенције за регионални развој, формирање локалних канцеларија за инвестиције и Савета за економски развој, који ће додељивати субвенције за пројекте од посебног државног интереса. Ту се отвара простор за фаворизовање одређених инвеститора, упозоравају упућени.

РТС