Subvencije investitorima – podsticaji izdašni, efekti skromni

Ekonomisti kažu da su podsticaji bili izdašni a rezultati skromni, i subvenije bi trebalo smanjivati a investitore privlačiti boljim uslovima za rad.

Zakon o naknadama kojim će se regulisati davanje subvencija investitorima, izjednačiće, tvrde u Ministarstvu privrede, domaće i strane investitore jer se spušta prag, odnosno broj radnih mesta i visina ulaganja na osnovu kojih se dobija subvencija. Ekonomisti kažu da su podsticaji bili izdašni a rezultati skromni, i subvenije bi trebalo smanjivati a investitore privlačiti boljim uslovima za rad.

Do kraja meseca Vlada Srbije bi trebalo da usvoji Zakon o naknadama kojim će se regulisati davanje subvencija investitorima. 

Čitavu deceniju država investitore pokušava da privuče subvencijama – davala je i do 10.000 evra za novootvoreno radno mesto. Najviše novca dobio je "Beneton", po 9.000 za 2.000 radnih mesta. 

Pomoćnik ministra privrede Dušan Purić kaže da je uredba donela 35-40.000 radnih mesta i da je iznos investicija bio oko 1,5 milijardi evra.

Za 273 ugovara o ulaganju država je dodelila 302 miliona evra subvencija. Srbija je bila mnogo izdašnija od drugih država u davanju subvencija, ali nije privukla više investicija, kažu ekonomisti.

"Subvencije za zapošljavanje i investiranje predstavljaju direktnu cenu koju država plaća zbog neuređenog privrednog ambijenta, nefikasne administracije i neefikasno sudstvo, i mislim da bi dobra strategija bila nastavak unapređenje poslovnog ambijenta", kaže ekonomista Saša Ranđelović.

Za deset godina Uredba o privlačenju direktnih investicija 10 puta je prepravljana. Rezultat: 54 projekta su uspešno završena, 153 su u toku, a trećina ugovora je raskinuta.

U tri slučaja država nije naplatila garanciju i ti investitori koji zajedno duguju 900.000 evra su tuženi. S novim zakonom biće bolje, kažu u Ministarstvu privrede, jer će oni biti zaduženi za kontrolu.

"Očekujemo prvo da nema više zloupotreba, da postoje jasna pravila kako se dobijaju pare iz budžeta, kako se troše, kontrolišu, gde će svaki investitor znati čime može da raspolaže", rekao je Pirić, ističući da tako do sada nije bilo.

"Imamo slabe administrativne kapacitete u državi, pa možda nema stručnih kadrova koji bi to radili, a možda nije bilo ni interesa jer bi to pokazalo da rezultati nisu tako dobri kao što se predstavlja", kaže ekonomista Milojko Arsić.

Da bi rezultati bili bolji država je Zakonom o ulaganjima predvidela spajanje Sijepe i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, formiranje lokalnih kancelarija za investicije i Saveta za ekonomski razvoj, koji će dodeljivati subvencije za projekte od posebnog državnog interesa. Tu se otvara prostor za favorizovanje određenih investitora, upozoravaju upućeni.

RTS