Да ли јужњаци довољно штеде?

Управо ово последње показује како се наши сународници сналазе и проналазе боље начине за прикупљање средстава за касније трошење – динарску штедњу и тако, свима нама могу бити пример како се паметно располаже месечним буџетом.

Учимо од најбољих!

Јужњаци са правом воле да штеде

Више не важи она изрека „што јужније – то тужније“ јер се јужна Србија полако развија захваљујући великим фабрикама, али и малим бизнисима који су прави мотор развоја једног подручја. Па ипак, није увек било тако.

У јужној Србији се преплићу народи и националности, вере и обичаји и то доста говори о једном храбром народу који има историју вредну сваког поштовања! Ми их препознајемо по карактеристичном говору, али они у себи носе богато наслеђе обликовано вековним тешким животом.

Током времена су постали препознатљиви по томе што воле да штеде, али то им је и помогло да се прилагоде и увек имају довољно.

Такав начин размишљања користе и сада, али сламарице мењају банкама, а дукате штедњом у динарима.

Када је динарска штедња корисна?

Сваки облик штедње је добар, али динарска штедња доноси највећу камату и неке друге посредне користи због чега би свако требало да је изабере.

Динарска штедња је стимулисана од стране Народне банке и зато свака банка даје највеће камате баш на ове износе. Динар је стабилан и држи своју вредност на истом нивоу па је и логично штедети у домаћој валути.

Народи на југу Србије бирају и дугорочан облик динарске штедње као начин да се добије максимална каматна стопа и заради највише, али и да новац буде безбедан у банкама од ненаменског трошења или крађе.

Када се заврши период орочења, јужњаци подижу своја средства и могу одмах да их троше, нема конверзије страних валута, нема додатних губитака… Управо се овде види њихова досетљивост и способност да од једног динара направе два.

Штедња не значи одрицање

Данашњи облици штедње се прилагођавају захтевима клијената па тако, уплаћује се износ по жељи и самостално бира период орочавања.

Неке банке одобравају и делимично повлачење средстава током период орочења, бесплатно добијање и других услуга банке као што су приступи другим рачунима што је корисно и за кориснике и за банку.

За најбоље резултате требало би комбиновати више начина штедње, па тако осим орочене динарске штедње било би добро имати и штедњу по виђењу која ће донети нижу зараду, али су средства увек на располагању и камата се не губи.

Правилним распоређивањем месечних трошкова ће се увек пронаћи неколико хиљада динара који се могу одвојити за штедњу. То је онај износ који би давали за кредите, за рате и враћали позајмице, а много се више добије јер се не плаћа камата.

Сви требамо да се угледамо ја јужну Србију и то како уз помоћ динарске штедње и зарађују и штеде. Мудрим изборима ће се превазићи свака неприлика, а средстава ће бити довољно за све редовне и ванредне издатке и то без кредита и позајмица. Тако се правилно води један буџет.