Неке звездице: "Муке" једног детета

Такмичење, полуфинале, финале и све тако редом а жири састављен од врхунских певача и педагога, све сјајно и идилично. Србија поносна на своје музичке таленте, родитељи још више.

Годинама уназад јавно критикујемо сличне програме на "западу", уз коментаре да амбициозни родитељи на неки начин "злоупотребљавају" своју децу. Убрзо, та иста мода се уселила у наше домове и наша срца. Сви смо били срећни како Србија има фантастичне младе музичке таленте.

И заиста, у почетку је све изгледало наивно и дечије, баш како и треба. Како је време пролазило и како је професија све више узимала маха, ситуација је почела да се мења. Све више је било критика, посебно на друштвеним мрежама. Почели су из својих салона да се јављају чувени социјални аналитичари и остали, као и увек анализирајући теоретски нову "моду".

Суштина су сама деца и њихов осећај. Њихов прави или наметнути родитељски став.

Најочигледнији пример је најмалађи учесник (дечак) овог такмичења, дете без показивања било какавих емоција, које се из петних жила труди да победи. Дете, које одаје утиска стар-малог, па често изазове код гледаоца и дозу страха. 

Ко је одговоран, организација-продукција којој је потпуно природно само материјални интерес изнад свега, жири који је чини се предуго на задатку и мало одаје утисак професионално аутистичног, или ипак родитељи учесника који у свеопштој кризи, робујући својим амбицијама "жртвују" детињство своје деце зарад интерса.