Neke zvezdice: "Muke" jednog deteta

Takmičenje, polufinale, finale i sve tako redom a žiri sastavljen od vrhunskih pevača i pedagoga, sve sjajno i idilično. Srbija ponosna na svoje muzičke talente, roditelji još više.

Godinama unazad javno kritikujemo slične programe na "zapadu", uz komentare da ambiciozni roditelji na neki način "zloupotrebljavaju" svoju decu. Ubrzo, ta ista moda se uselila u naše domove i naša srca. Svi smo bili srećni kako Srbija ima fantastične mlade muzičke talente.

I zaista, u početku je sve izgledalo naivno i dečije, baš kako i treba. Kako je vreme prolazilo i kako je profesija sve više uzimala maha, situacija je počela da se menja. Sve više je bilo kritika, posebno na društvenim mrežama. Počeli su iz svojih salona da se javljaju čuveni socijalni analitičari i ostali, kao i uvek analizirajući teoretski novu "modu".

Suština su sama deca i njihov osećaj. Njihov pravi ili nametnuti roditeljski stav.

Najočigledniji primer je najmalađi učesnik (dečak) ovog takmičenja, dete bez pokazivanja bilo kakavih emocija, koje se iz petnih žila trudi da pobedi. Dete, koje odaje utiska star-malog, pa često izazove kod gledaoca i dozu straha. 

Ko je odgovoran, organizacija-produkcija kojoj je potpuno prirodno samo materijalni interes iznad svega, žiri koji je čini se predugo na zadatku i malo odaje utisak profesionalno autističnog, ili ipak roditelji učesnika koji u sveopštoj krizi, robujući svojim ambicijama "žrtvuju" detinjstvo svoje dece zarad intersa.