Нишки народни-партијски посланици

Тад је бар било Тимочке буне, а данас се више нико нине буни. Навикао народ, или се све више привикава, све једно је. Образац је јасан; зна се ко прича, скоро да се може предвидети шта ће рећи. Док сви знамо зашто (то) прича, неки не могу да дођу до речи.

Међу њима ветеран Мирољуб Станковић, Народни посланик из Ниша. Не воли говорницу, а ни она њега. Обострани анимозитет је очигледан, с обзиром да се није латио ,,речи“ од конституисања сазива.  С краја 2014. Године предложио је отварање канцеларије за сарадњу нишких посланика са градоначелником и грађанима. Једна таква ,,посланичка канцеларија без посланика“ отворена је на иницијативу посланика Милорада Стошића 2012. године,  такође из ПУПС. Велика прашина подигла се око читаве идеје али и отварања, на крају је канцеларија  остала без одзива посланика, али и без слуха за индивидуалне али и колективне проблеме грађана.

Ређајући посланике, њихове идеје али и излагања не можемо, а да се не запитамо ко је ту народни а ко партијски посланик. Од 11 ,,играча“,  5 је из ,,клуба“ СНС-а, све укупно 40 играча из ,,лиге“ Јужна Србија, готово без икаквих резултата. Мимо сваких очекивања или у складу са њима, изгледа да је свака шанса усмерена против грађана. Свима је већ давно јасно ко за кога игра, само се још не зна са колико ће бодова грађани бити поражени.

Јуче смо, ето, били сведоци помрачења Сунца. Већина људи је остала индиферентна у сусрету са овим несвакидашњим феноменом. Људима се ваљда већ одавно смрктло, али и посланику Братимиру Васиљевићу, коме је 18 пута искључивана струја због дуговања већег од 1 000 000 динара. Из ,,електродистрибуције“ тврде да се Васиљевић неколико пута самовољно прикључивао,односно, како они тумаче крао струју. Сада, пошто има струје, надамо се да му је свануло!  Ако није после прикључења, онда сигурно јесте по добијању треће функције. Поред функције председника Скупштине на Панталеју и посланичке функције, лепо му је легла и одборничка функција у Скупштини града Ниша.

Кад смо код ,,колекционара функција“ не можемо а да не споменемо  посланицу СНС-а, др Љубицу Мрдаковић Тодоровић, ,,шампионку“ у споменутој ,,дисциплини“.

Народна посланица и одборница Скупштине Ниша, именована је од стране Владе за председника Надзорног одбора клинике за психијатријске  болести ,,Др Лаза Лазаревић“. Због превеликих обавеза, докторица је на неплаћеном одсуству у нишком Дому здравња, али и дање обавља функцију савеника директора за организацијска и здравствена питања. У прилог њеној амбициозности говори и чињеница да је заменица председника Одбора за здравље и породицу. Фасцинантно је то да је госпођа Мрдаковић Тодоровић још и члан одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Народној скупштини. Импресијама никад краја, др Љубица је и заменик шефа одборничке групе у нишком градском парламенту напредњака, али и члан Главног одбора СНС-а.

Узећи у обзир све те функције и надлежности искусне политичарке, не можемо а да не разумемо зашто се слабо одазива на позиве медија. Недеља је, како каже, њен дан за породицу, а осталим данима верујем да ни сама не зна шта ради.

Један из редова посланика СНС-а нашао се на листи црвене потернице.  Шеф Одбора за контролу безбедности, Миомир Стојановић, бивши шеф ВБА, тражен је због ратних злочина у околини Ђаковице. Он је, како каже ,,чуо за потерницу“, и од ње се, како вели, неће бранити, али ,,очекује да га  држава заштити“. Верујемо да ће премијер учинити нешто по том питању...

Апсурдно је настављати низ. Зато ћу овде стати и направити паралелу. У срцу нашег квази парламентаризма баш као и у души Нушићевих јунака лежи неоспориви политички аналфабетизам,  подразумевана агитација, (пред)изборна корупција, мноштво афера и празних обећања. Свако ради за себе. Народни посланик је партијски посланик,  а народ је само последњи у низу хијерархије, која, чини се, мора да постоји.