Осврт: Избори, дан после!

Пермутација с вашаром из песме „Отац и син“ – Ђуре Јакшића. Били су избори, али ово горе наведено није забележено. Избори се разликују од вашара! Да ли? Ипак,  по речима губитника избора, некакви Бугарски возови, убеђивање гласача чак и на биралиштима за кога да гласају, поткрепљено и нечим опипљивим, застрашивања и томе слично примећено је и на овим изборима. Ко губи, има право да се љути!

Чињеница је да је победила будућност. Сада народ може да одахне и да засуче рукаве. И да се окрене будућности. Не треба стрепети више од незапослености, криминала, корупција ће нестати, порашће стандард, куповна моћ, здравство, школство, правосуђе функционисаће као у Европи која нема алтернативу. Шта би била карактеристика протеклих избора? У најкраћем, у две реченице: „Избори у Србији остаће записани у историји. Као доказ да је овако нешто још могуће“! Ваљда стога што су „у организацији избора коришћени савети европских експерата. Углавном са Сицилије“!

Лепо је чути мишљења проверених аналитичара на тему минулих избора. Те умне главе, махом добро познате и свеприсутне на јавним и осталим сервисима, подробно образлажу успехе једних, промашаје других, грешке у кампањи, негативне појаве, и све остало што уз изборе иде. Међутим, нико не може да са сигурношћу говори у туђе име. Човек може да изрази своје уверење, лични став, сопствено мишљење. Уопштавања, ма колико била изречена од осведочених стручњака с обојених телевизија или „новина“, такође страначки добро премазаних, немају чврсто утемељење. Човек може да говори у своје име и да исказује своје импресије.

Не бих да будем претенциозан, али морам да се осврнем на протекле изборе. Моја осећања су двојака. С једне стране, разочарање. Гласао сам за губитнике. Као и скоро увек до сада на изборима. То јест, од поновног враћања вишестраначја у Србији, за 26 година само једном сам заокружио победника на изборима. Многи тврде да ни тада нисам погодио. Наиме, једино је мој глас за Др Војислава Коштуницу, 2000. те године дат победнику председничких избора. Све остало, с моје стране, отишло је пораженима на изборима. Рекох, чак ни та победа Коштунице над Милошевићем могуће да није била права ствар. Јер да Коштуница није победио онда, не би Дос дошао на власт, потом ни Тадић не би много значио у политичком животу Србије, а Вучић не би био ово што је данас! Па, да ли је требало гласати Др Коштуницу?

С друге стране, иако сам заокружио листу која још није сигурна да ће прећи цензус од 5%, (у Србији ни после 24 сата након избора нису избројани гласови, док у Европи која нема алтернативу бројање траје два-три сата), у Немачкој, рецимо, изброје гласове 50 милиона бирача за два сата, морам бити и поносан на свој избор. Прво када сам видео на гласачким местима појединце који су гласали за будућност и још неке поред кутија, контролоре, такође за будућност, морао сам да се окренем прошлости. Затим, победничка изборна коалиција је располагала с неупоредиво више новца у кампањи. Свакодневно, небројено појављивање на свим телевизијама, радио станицама, у свим штампаним медијима, плакати, билборди, толико су окупирали просечног гласача да моја опција није имала реално никакве шансе за победу. Јер није располагала нити шуштећим нити звечећим аргументима. Нема подршке врлих српских пријатеља из иностранства, телевизије и новине их не миришу, и шта је, ту је!

Такође, и моји фаворити, коалиција као и победничка, у нечему се разликује. Ову коалицију чине само две странке, прилично досадне бирачима. Исти програм, идеје, начела. Против ЕУ, против Нато пакта, воле Русију, Србија им на првом месту, национални интереси, поготову. У спољној политици, економији. Хтели би уређену, социјалну државу, јаку војску, јаке институције, бољитак за све а не само за пробране. И како таква коалиција да победи ону другу, добитну? Победничку коалицију чине шест-седам партија и бројне нестраначке, угледне личности. И не само то. Та коалиција је разнородна и разноврсна. Има тамо и монархиста и републиканаца, осведочених четника, али и Титових партизана. Поборника суровог капитализма, исто тако и странака које се боре за права радника, сиротиње, права понижених и увређених. Омладинаца и пензионера. Русофила, али и љубитеља Нато савеза. Свега ту има. И свачега. Па их надјачај гласовима!

Миодраг Тасић

Алексиначке вести