Пали на последњем испиту пред Ђошом

Власотинчани су се јуче достојно и господски опростили са глумцем Богољубом Митићем, са својим Богијем, кога је Србија знала као Бата Ђошу, смушеног и простодушног провинцијског лика из култне серије „Породично благо“, али мене је, а ову јужњачку легенду сасвим сам површно познавала, запањило то што на сахрани, на испраћају до вечне куће, нисмо видели ни једну познату београдску фацу из света филма и естраде.

И не само мене.

Логично је било да овог глумца и у последње време водитеља риалити шоу програма, на чијој су популарности зарађивале велике продукције и велике телевизије, на вечни починак, ту у Власотинцу, испрате и њихови представници, а и београдски глумци, колеге, иако Боги није завршио академију, али је глумио раме уз раме с величинама, али нису. Није било ни редитеља ни сценариста ни продуцената…

О разлозима непоштовања, у најмању руку, може се само нагађати, а мени пада један једини, зправо, више њих који се своде на удаљени југ Србије и генерално на однос размажених и препотентних и егоистичних Београђана према провинцији и људима из провинције, које вештачки обожавају само када је у питању добра клопа, па макар то био и човек с којим су делили део глумачког и естрадног простора.

А Боги је био не само комичар, забављач, већ и озбиљан глумац, а драму је грлио увек када би му се указала прилика. Треба веровати искусном Горану Михићу који га је упоредио са легендарним Павлом Вујисићем, пре свега због природне глуме, природног талента, а поводом његове улоге у тв серији Немањићи, коју, нажалост, овај прерано умрли Власотинчанин никада неће видети.

Мене је он подсећао и на француског глумца италијанског порекла – Фернандела, некада у светским размерама познатог комичара који је гротескно приказивао ликове, попут власотиначког Богија.

Време свакоме скутка место које му припада. Сигурна сам да ће се о Богију, о Ђоши, још писати и причати и не искључујем могућност да ће о њему у суперлативима говорити баш Београђани, они које је мрзело да јуче загреју своје гузице и одају последњу почаст ту пред раком свом колеги, баш као што је то учинила цела екипа Народног позоришта из Лесковца. Јер, Богољуб Митић Ђоша је био позоришни и телевизијски глумац, а онај естрадни део обављао је вероватно да би економски преживео у суровом и лоше плаћеном позоришно-филмском свету, као што последњих година чине и такозвани карактерни глумци.

Тај последњи испит пред Ђошом његове колеге из српске престонице нису положиле, мада сам сигурна да им се он са онога света, ако уопште постоји тај паралелни свет, не љути, већ се смешка и поручује, као у једном тв интервјуу:

„Сада је дошла та буразерска глума, свако игра самог себе“

Милица Ивановић, Лесковачке вести