Патријархов ход по жици: Медијских и остали скандали

Вероватно никог не би превише изненадило што поглавар СПЦ чак из Москве критикује државну власт због Косова да његов кабинет „из прве руке“, и то врло оштро, није демантовао медије због оног што је потом објавила и Московска патријаршија.

Тако су кућне црквене недоследности и тросмислености о државној политици према КиМ добиле шири православни, српско-руски оквир и претвориле у бруку почетак двонедељне посете Руској Федерацији, Украјини и Белорусији високе и вишечлане делегације СПЦ, у којој су поред патријарха и један митрополит, више владика, ректори и професори високих богословских школа.

Простор Данасовог коментара тешко може да прими попис неусаглашених, опречних, па и неразумљивих порука и потеза СПЦ, иако је Црква у косовску причу ушла са највећим „кредитом“, који је озбиљно почела да троши пре осам година неслагањима око обнове у мартовском погрому порушених светиња.

Један од разлога за овакво стање јесте и то што се на косовском питању у СПЦ прелама много тога, од прикривене сталне предизборне борбе за поглаварски трон, амбиција појединих епископа, нагомиланих богословских и других спорова, до утицаја државних власти и разних, често преплетених, политичко-црквених аранжмана.

Вртоглаво убрзање косовске политике актуелних државних власти, започето у време владавине ДС и Бориса Тадића, чији су сарадници уочи избора наследника патријарха Павла тврдили да једино председник зна ко ће бити нови црквени поглавар, једно је од највећих искушења за СПЦ и њеног првог духовног пастира.

То што се често и не само у шали спекулише „који Иринеј води Цркву“ – патријарх или његов имењак из Новог Сада, не умањује одговорност 45. поглавара СПЦ, који на косовском терену све теже балансира између незамерања властима, неслагања унутар СПЦ и очекивања верника да Црква обавља своју мисију – сведочи истину и делима потврђује оно што проповеда.