Patrijarhov hod po žici: Medijskih i ostali skandali

Verovatno nikog ne bi previše iznenadilo što poglavar SPC čak iz Moskve kritikuje državnu vlast zbog Kosova da njegov kabinet „iz prve ruke“, i to vrlo oštro, nije demantovao medije zbog onog što je potom objavila i Moskovska patrijaršija.

Tako su kućne crkvene nedoslednosti i trosmislenosti o državnoj politici prema KiM dobile širi pravoslavni, srpsko-ruski okvir i pretvorile u bruku početak dvonedeljne posete Ruskoj Federaciji, Ukrajini i Belorusiji visoke i višečlane delegacije SPC, u kojoj su pored patrijarha i jedan mitropolit, više vladika, rektori i profesori visokih bogoslovskih škola.

Prostor Danasovog komentara teško može da primi popis neusaglašenih, oprečnih, pa i nerazumljivih poruka i poteza SPC, iako je Crkva u kosovsku priču ušla sa najvećim „kreditom“, koji je ozbiljno počela da troši pre osam godina neslaganjima oko obnove u martovskom pogromu porušenih svetinja.

Jedan od razloga za ovakvo stanje jeste i to što se na kosovskom pitanju u SPC prelama mnogo toga, od prikrivene stalne predizborne borbe za poglavarski tron, ambicija pojedinih episkopa, nagomilanih bogoslovskih i drugih sporova, do uticaja državnih vlasti i raznih, često prepletenih, političko-crkvenih aranžmana.

Vrtoglavo ubrzanje kosovske politike aktuelnih državnih vlasti, započeto u vreme vladavine DS i Borisa Tadića, čiji su saradnici uoči izbora naslednika patrijarha Pavla tvrdili da jedino predsednik zna ko će biti novi crkveni poglavar, jedno je od najvećih iskušenja za SPC i njenog prvog duhovnog pastira.

To što se često i ne samo u šali spekuliše „koji Irinej vodi Crkvu“ – patrijarh ili njegov imenjak iz Novog Sada, ne umanjuje odgovornost 45. poglavara SPC, koji na kosovskom terenu sve teže balansira između nezameranja vlastima, neslaganja unutar SPC i očekivanja vernika da Crkva obavlja svoju misiju – svedoči istinu i delima potvrđuje ono što propoveda.