По бадњак на Бадњи дан

Он представља живу особу и домаћин му се тако и обраћа. У неким крајевима домаћин прво приноси дарове бадњаку, вино или мед, па потом приступа сечи. Први удар секиром је са истока. Бадњак треба исећи из три пута. Понегде се трећи ударац задаје са запада да би бадњак пао ка истоку и дочекује се на раме. Негде се пак пушта да падне непресечен у потпуности. Тада се ломљењем, увртањем и сукањем одвоји од корена а тај ломљени део се зове брада. Ивер који излеће од бадњака има посебно значење. Понегде покушавају да га хватају у ваздуху док излеће. Ивер се користи у многе сврхе. Понегде га стављају међу карлице "да би кајмак био дебео као ивер" или међу кошнице да буду заштићене од зла или у воду коју потом сматрају лековитом.

Бадњак преко дана стоји напољу (понегде га облаче у кошуље), а увече, пред вечеру, уноси се у кућу уз ритуал. Када га домаћин уноси у кућу, заједно са сламом, домаћица га посипа житом, а домаћин га ставља уз огњиште.

Бадњак се прво целива и маже медом. Потом се пали и приступа се "џарању". То је обичај чачкања и распаљивања пламена који је код храста карактеристичан по искрама које искачу из пламена.

Када се за бадњак иде организовано, испред села, тада се прангијама и пушкама огласи одлазак у шуму, изабере у шуми храст који се претходно освешта и залије вином и медом. Поред чеза или кочија момци јашу неоседлане коње и чине велику веселу поворку која гласно објављује свој одлазак по бадњак.