Потресно писмо родитеља трагично настрадале Вање Јанковић

Подсетимо, Вања Јанковић страдала је 22. јула 2015. године. Несрећу у којој је Вања изгубила живот скривио је Никола Тошић. Тошић је возио мотоцикл у пијаном стању и на надвожњаку код код Горње Врежине изазвао несрећу. Тошић је након несреће позвао помоћ за себе, све време сакривајући да је Вања била са њим. Није се потрудио да помогне Вањи и више пута је мењао исказ.

Никола Тошић пртиворен је одмах након несреће, а два месеца после несреће у којој је Вања Јанковић изгубила живот, Тошић је пуштен на слободу.

ПИСМО ПРЕНОСИМО У ЦЕЛОСТИ

Поштовани представници медија,

обраћамо Вам се отвореним писмом последњи пут. Молимо  Вас да га пренесете у вашем медију.  Можда је суд данас ставио тачку на случај у коме је Никола Тошић у алкохолисаном стању изазвао саобраћајну несрећу у којој је погинула наша Вања. Међуим ми на ту њихову једну, додајемо још две, јер за нас ништа није завршено, нити ће бити. Јер смо остали без јединог детета.

Данас смо после суђења, више него икада понижени и потиштени напустили судницу. Сазнали смо колико вреди – кошта људски живот. И то живот нашег 18-годишњег детета – само 100 000 динара. Замислите неко одбије да помогне човеку и за то буде кажњен 100 000 динара. Годину и седам месеци се ми „вучемо“ по судовима, осуђени смо да делимо исту просторију, дишемо исти ваздух,  гледамо  нечовека који је пијан изазвао несрећу, а затим ћутао да је наше дете било са њим и на крају нам суд каже да је за то довољна само казна од 100 000 динара.

Срамна, понижавајућа и болна пресуда судије. Пресуда која ће неким прекршиоцима закона у будућности служити као покриће, када учине слично дело. „Поштовано“ правосуђе Србије да ли овако ОХРАБРУЈУТЕ ПИЈАНЕ људе да слободно седају за волан. Да чине прекршаје, да убијају недужне. Да ли им поручује да је наступило БЕЗАКОЊЕ, па свако ко има новац може да крши закон.

„Поштована“ Србијо, правосуђе, суде, судије... СТИДИТЕ СЕ.

Сетите се само да је окривљени Никола Тошић после несреће мењао исказе, не знамо ни ми, колико пута. Сетите се да је претио полицији кад је дошла на место несреће. Сетите се да је позвао помоћ за себе – мајку, тетку, оцу, стрица, пријатеље, уколико смо некога из екипе која му је помагала изоставили нека се не љуте! Много их је било да помогну некоме коме ништа није било. То је потврдио и неуропсихијатра у чијем се извешатју наводи да је Тошић био несвесан својих радњи у периоду трајања „нокаута“ у боксу и да је постао свестан свега чим је обавио први телефонски позив. Сетите се да је Вањин телефон НЕСТАО СА МЕСТА НЕСРЕЋЕ.

Сетите се ДА НИЈЕ ХТЕО ДА КАЖЕ ДА ЈЕ ВОЗИО НАШЕ ДЕТЕ, да би заштито себе, НИЈЕ НИ ПОКУШАО - ХТЕО ДА ЈОЈ ПОМОГНЕ. Сетите се да је КРИВИЧНО ДЕЛО НЕПРУЖАЊА ПОМОЋИ ПОВРЕЂЕНОМ ЛИЦУ, некада теже од свих осталих. Данас смо сазнали и за колико теже за тачно 100 000 хиљаде динара.

Пошто је окривљени ТОШИЋ тражио да му се врати мотор МОЛИМО ВАС да му га не враћате, скупиће 100 000 динара, па ће опет некога да завије у црно.

За крај писма се питамо да ли судије имају породицу, да ли су некада и само помислили како би било да заменимо улоге. Па да ја живот њихове деце проценим на срамних 100 000 динара. Ако желе ми ћемо им дати наше ципеле па нека виде како је тешко корачати у њима.
Свесни смо ми, колико толико свега, али и даље не можемо да верујемо да постоји неко ко нема потребу да помогне другом човеку.

С поштовањем
Породица Јанковић