Прича о језерском чудовишту са Власине

Радомир Љ. Костадиновић је рођен у Броду, селу на југу Србије, у општини Црна Трава, проучавао је језик, културу, обичаје, фолклор, историју, покрете и читаву духовну културу народа свога краја, из чега произилазе његова прва као што је „Црнотравске легенде“. 
За данас издвајамо једну од прича...

Костадиновић даље говори...

Узрок томе је чињеница да је велико (12 километара дуго) Власинско језеро, на надморској висини од 1200 метара, било имитација непрегледне бујне ливаде у којој су нестајали власински коњи, говеда, овце, па чак и непријатељска војска.

Тако је на пример, у првом Светском рату у Власинској тресави (сада језеру) за тили час у блату нестао цео један бугарски коњички пук. Овако мистично пропадање војске и стоке у Власинско блато (тресаву) било је повод за стварање легенде о необичном џиновском воденом чудовишту. Мит о том необичном воденом (језерском) чудовишту, коме је „одзвонило“ после изградње земљане бране 1954. године, каже да је језером царовало чудовиште које је личило на џиновског коња.

Од када датира прича о овом воденом феномену – чудовишту, које се скрива у пространим тајанственим дубинама језера, не зна се. Зна се да су старији људи са „сигурношћу“ показивали и место где се налази ова авет. Прича се да је та водена неман излазила на живописне обале језера и уништавала добро неговане коње и крда говеда. Становници су предузимали чак и праве крсташке походе да униште неман. Звечке су окупљале народ у моменту када је, на пример, једна „воловодница“ (место за парење краве) нестала у чељустима блата. Двадесетак волова, који су безглаво у време парења јурили за кравом, прогутало је блато (Власинско језеро) као да их није ни било.

Ово је додавало нове елменте овој мистериозној причи. Причало се да феноменална водена неман живи вековима ту, па се томе додавало још и да је залутала са друге планете, или ју је Бог послао да кажњава оне који му скриве. Ипак се највише веровало да је то нека џиновска праживотиња. Доказивало се да ова авет има чаробну моћ да хитро покупи стоку која пасе око језера, поједе је, тако подмири глад неколоко дана мирује на дну језера. Прича о овом језерском чудовишту је остала само прича. После стварања чудновате земљане бране, језеро је преграђено. Око 15 милиона кубних метара воде, довођене у језеро из његове околине (највише са подручја Црне Траве), покрило је блато.

Само пловећа острва остају да нам говоре о изгледу језера у прошлости. Заједно са нестанком блата, променило се и име Власинско блато у Власинско језеро, а са променом имена и нестанком блата нестале су и приче о овом чудовишној воденој немани, о језерском чудовишту. Сада језером крстаре мотроне крстарице. Уместо прича о феноменалном чудовишту, сада се говори о феноменалној леденој кори језера, која у току шест месеци годишње служи за клизање. 

orlovac.org.rs