Баба Бисина Воденица - традиција и здравље

Воденица је, по речима власнице, стара два века, а Димитријевићева и њена породица о поточари брину последњих пет деценија.

"Радимо у овој нашој воденици 50 година. Имала сам само три године када су деди из Крњаче национализовали имање, након чега су они тамо продали све што су имали и вратили се у завичај где су купили ову воденицу. Тренутно сама бринем о воденици, јер ми је мајка умрла пре три и по године", каже Димитријевићева.

Она додаје да је за воденице некада било пуно посла, када није било млинова на струју.

"Сада је то мало мање, али чувамо породичну традицију", каже Димитријевићева и додаје да је потичара, осим по садашњем називу "Баба Бисина воденица", позната у историјској и архивској грађи и као "Мечкоњина воденица".

"Воденицу је својевремено купио један Турчин, тако се бар наводи у историјској грађи. Турчин се звао Мечкоња па одатле је воденица позната и као Мечкоњина воденица", каже Димитријевићева.

По њеним речима, за разлику од млевење жита и кукуруза у савременим млиновима на струју, брашно добијено у воденици-поточари неупоредиво је бољег квалитета.

О томе својим ученицима говоре и технолози Млекарске и Средње стручне школе, који своје ђаке доводе на практичну наставу у ову воденицу.

"Велики број доктора пиротске болнице искључиво узима брашно из воденице јер је неупоредиво здравије од индустријског. Код индустријског брашна струја приликом процеса млевења сагори све што је здраво, док се у воденици поточари жито меље полако, без веома јаког трења тако да се сви здрави и благотворни састојци зрна сачувају", истиче Димитријевићева.

Она додаје да од почетка пољопривреде па до данас принцип рада воденица поточара није мењан, и исти је онај на коме и данас ради њена воденица.

"Уосталом, технолози кажу да су Скандинавци најздравији народ јер они и данас као наши стари преци користе црно интегрално брашно које се добија управо природним процесом на воденици поточари", закључује Димитријевићева и додаје да се воденички точак у њеној воденици зауставља само два пута годишење, за Божић и за време Ускршњих празника.

Пироћанац Александар Димитријевић, који је три године одржавао Баба Бисину воденицу каже да она, иако је једноставно направљена захтева редовно одржавање.

"Има ту пуно посла, да се води рачуна да ли има воде, камен мора да се одржава редовно да буде увек оштар, а оштри се тако што ручно кове. Све то захтева знања и вештине које данас ретко ко познаје па је и проблем одржавање воденица поточара", каже Димитријевић.

Панчевка Каталин Бренћан често долази у Пирот како би се снабдела интегралним брашном из ове воденице.

"Не само ја, већ и сви моји пријатељи су одушевљени брашном из воденице поточаре тако да често долазим код Слађане, која ми је пријатељица, како бих себе и своје пријатеље снабдела брашном из воденице-поточаре", каже Каталин.

Димитријевићева, која је иначе професор историје, припрема и јединствену монографију о Баба Бисиној воденици, али и о другим воденицама поточарама које су некада радиле у пиротском крају.