Baba Bisina Vodenica - tradicija i zdravlje

Vodenica je, po rečima vlasnice, stara dva veka, a Dimitrijevićeva i njena porodica o potočari brinu poslednjih pet decenija.

"Radimo u ovoj našoj vodenici 50 godina. Imala sam samo tri godine kada su dedi iz Krnjače nacionalizovali imanje, nakon čega su oni tamo prodali sve što su imali i vratili se u zavičaj gde su kupili ovu vodenicu. Trenutno sama brinem o vodenici, jer mi je majka umrla pre tri i po godine", kaže Dimitrijevićeva.

Ona dodaje da je za vodenice nekada bilo puno posla, kada nije bilo mlinova na struju.

"Sada je to malo manje, ali čuvamo porodičnu tradiciju", kaže Dimitrijevićeva i dodaje da je potičara, osim po sadašnjem nazivu "Baba Bisina vodenica", poznata u istorijskoj i arhivskoj građi i kao "Mečkonjina vodenica".

"Vodenicu je svojevremeno kupio jedan Turčin, tako se bar navodi u istorijskoj građi. Turčin se zvao Mečkonja pa odatle je vodenica poznata i kao Mečkonjina vodenica", kaže Dimitrijevićeva.

Po njenim rečima, za razliku od mlevenje žita i kukuruza u savremenim mlinovima na struju, brašno dobijeno u vodenici-potočari neuporedivo je boljeg kvaliteta.

O tome svojim učenicima govore i tehnolozi Mlekarske i Srednje stručne škole, koji svoje đake dovode na praktičnu nastavu u ovu vodenicu.

"Veliki broj doktora pirotske bolnice isključivo uzima brašno iz vodenice jer je neuporedivo zdravije od industrijskog. Kod industrijskog brašna struja prilikom procesa mlevenja sagori sve što je zdravo, dok se u vodenici potočari žito melje polako, bez veoma jakog trenja tako da se svi zdravi i blagotvorni sastojci zrna sačuvaju", ističe Dimitrijevićeva.

Ona dodaje da od početka poljoprivrede pa do danas princip rada vodenica potočara nije menjan, i isti je onaj na kome i danas radi njena vodenica.

"Uostalom, tehnolozi kažu da su Skandinavci najzdraviji narod jer oni i danas kao naši stari preci koriste crno integralno brašno koje se dobija upravo prirodnim procesom na vodenici potočari", zaključuje Dimitrijevićeva i dodaje da se vodenički točak u njenoj vodenici zaustavlja samo dva puta godišenje, za Božić i za vreme Uskršnjih praznika.

Piroćanac Aleksandar Dimitrijević, koji je tri godine održavao Baba Bisinu vodenicu kaže da ona, iako je jednostavno napravljena zahteva redovno održavanje.

"Ima tu puno posla, da se vodi računa da li ima vode, kamen mora da se održava redovno da bude uvek oštar, a oštri se tako što ručno kove. Sve to zahteva znanja i veštine koje danas retko ko poznaje pa je i problem održavanje vodenica potočara", kaže Dimitrijević.

Pančevka Katalin Brenćan često dolazi u Pirot kako bi se snabdela integralnim brašnom iz ove vodenice.

"Ne samo ja, već i svi moji prijatelji su oduševljeni brašnom iz vodenice potočare tako da često dolazim kod Slađane, koja mi je prijateljica, kako bih sebe i svoje prijatelje snabdela brašnom iz vodenice-potočare", kaže Katalin.

Dimitrijevićeva, koja je inače profesor istorije, priprema i jedinstvenu monografiju o Baba Bisinoj vodenici, ali i o drugim vodenicama potočarama koje su nekada radile u pirotskom kraju.